Preskoči veze navigacije
Лични пртљаг
Царињење у путничком промету са иностранством
Уношење/изношење девиза
Поштанске пошиљке
Кућни љубимци
Унос лекова
Унос биљака
Унос оружја
Унос и износ уметнина
Привремени увоз/извоз
Селидбе
Увоз половних возила
Повластице за инвалиде
Повраћај ПДВ
Лицитације
Крените спремни на пут

 Отворена царинска линија

NCTS

ПКГ

 

AEO

 

Cefta Trade Portal

буџет

 

Семинари



Najvažniji konktakti

Студија мерења времена

 

 

1. Да ли сам ослобођен плаћања увозних дажбина ако се са својим покућством враћам у земљу?

 
Да, по Царинском закону домаћи држављани који се враћају из иностранства ослобођени су плаћања увозних дажбина када желе трајно да донесу своје покућство.

 

Уколико се ради о мешовитом браку, документација треба да гласи на оног супружника који има српско или двојно држављанство.

 

2. Да ли исто право имају и страни држављани?

 

Поред домаћих, ово право имају и страни држављани који су добили држављанство или азил, односно одобрење за стално настањење у Републици Србији. Дакле, ослобођени су од плаћања увозних дажбина на предмете за своје домаћинство, осим на моторна возила.

 

Детаље о томе шта у том случају треба да приложите уз писани захтев за ослобођење од плаћања увозних дажбина погледајте у одговору на питање број 8. 

 

3. Шта ми је неопходно од докумената?

 

Од докумената је потребан је детаљан попис селидбених ствари које особа и сама може да попише, као и оквирна процена њихове укупне вредности.

 

4. Да ли је ова повластица повезана са неким лимитом у вредности поменутих селидбених ствари?

 

Да, повластица важи само уколико вредност тих ствари не прелази износ од 5.000 евра. 


5. Постоји ли још неки услов који треба да се задовољи да би се остварила повластица?


Повластица неће моћи да се оствари уколико се уз списак пописаних ствари не достави и потврда да је на раду у иностранству особа провела непрекидно најмање две године. Ту потврду она може прибавити било у нашем Конзулату или у фирми у којој је била запослена.

 

Више детаља на страници:

 http://www.upravacarina.rs/cyr/Putnici/Stranice/CarinskePovlastice.aspx  

 

 

6. Може ли право на унос покућства у Републику Србију без увозних дажбина да се оствари по основу брачне заједнице са домаћим држављанима?

 

Право на унос покућства у Републику Србију без увозних дажбина НЕ МОЖЕ да се оствари по основу брачне заједнице са домаћим држављанима, као ни у случају да домаћи држављанин није непрекидно радио у инстранству најмање две године.


У том случају, покућство је могуће унети у Србију, али само уз плаћање увозних дажбина које ће бити обрачунате према тренутно важећој Царинској тарифи за сваку ствар понаособ.

 

7. Да ли ћу плаћати увозне дажбине на своје половне ствари (белу технику, телевизор, намештај и сл.) које желим да донесем у земљу када будем долазио на одмор?


Да, увозне дажбине се у том случају плаћају. Можете формалности завршити на самом граничном прелазу у такозваном ''скраћеном царинском поступку'' када ће вам роба бити процењена и оцарињена јединственом царинском стопом од 10%.
Наравно као и сваки држављанин Србије и Ви имате право да за своје личне потребе и потребе свог домаћинства у земљу унесете робу у вредности од 100 евра, тако да ако се неки од тих половних уређаја уклапа у ову вредност – нећете за њега плаћати дажбине.

 
8. Да ли су особе које су добиле држављанство у Републици Србији, азил, односно одобрење за стално настањење, ослобођене од плаћања увозних дажбина на предмете за своје домаћинство?


Да, особе које су добиле држављанство у Републици Србији, азил, односно одобрење за стално настањење, ослобођене су од плаћања увозних дажбина на предмете домаћинства, осим на моторна возила. Законодавац није ограничио вредносни лимит за ослобођење од плаћања увозних дажбина за ову категорију лица.


Да би искористио ову повластицу корисник уз писмени захтев за ослобођење од плаћања увозних дажбина подноси царинском органу и следеће:


1. Потврду надлежног органа унутрашњих послова о пријему у држављанство Републике Србије, односно потврду да је добио азил или одобрење за стално настањење у Републици Србији;


2. Списак премета за домаћинство које уноси, односно увози, са назначењем врсте и количине предмета.

 
Списак предмета домаћинства корисник повластице подноси царинском органу у два примерка, најкасније уз захтев за ослобођење од плаћања увозних дажбина.

 

9. У ком временском року од тренутка добијања држављанства/азила имам право да уз повластицу увезем предмете домаћинства?


Корисник повластице може да увезе предмете домаћинства у року од једне године од дана добијања држављанства Републике Србије, односно азила или одобрења за стално настањење у Србији.

 

10. Од ког тренутка се рачуна тај рок?


Рок од једне године од дана добијања држављанства рачуна се од дана уписа у књигу држављана, а не од дана преузимања документа о пријему у држављанство Републике Србије.

 

11. Да ли да бих искористио ову повластицу, све селидбене ствари морам да преселим одједном или не?

 

Не морате све да преселите одједном. 
Jедан примерак Списка предмета домаћинства царински орган прилаже уз декларацију приликом увоза, а други, оверени примерак, враћа кориснику повластице, назначујући који су предмети увезени.


Ако корисник повластице накнадно увози предмете домаћинства, приликом њиховог увоза подноси царинском органу свој примерак овереног Списка предмета домаћинства, односно допуну тог списка који оверава царински орган.
Царински орган који је оверио Списак предмета домаћинства ставиће о томе забелешку на пасош корисника повластице, уписати датум и то оверити печатом.

 

12. Да ли ја тим предметима могу одмах слободно да располажем или чак и да их продам?


Не можете. Према Царинском закону роба која је била ослобођена од плаћања увозних дажбина не може се отуђити, дати на коришћење другом лицу или друкчије употребити, осим у сврхе за које је била ослобођена од плаћања увозних дажбина у року од ТРИ ГОДИНЕ од дана стављања у слободан промет.
Можете слободно располагати само оним предметима за које су плаћене увозне дажбине.


Ова роба не може се давати у залог, на позајмицу или као обезбеђење за извршење друге обавезе.

 

13. У случају да хоћу да платим дажбине, како ћете одредити вредност тих половних ствари?


За сваку робу је могуће одредити вредност, а висина увозних дажбина утврђује се према стању робе и у складу са прописима који важе у моменту подношења.

 

 

14. Да ли плаћам царинске дажбине и шта ми је потребно од документације ако желим да свој полован намештај транспортујем из Србије у земљу где сам купио некретнину?

 

Не, царинске дажбине се не плаћају на нашој царини уколико покућство које транспортујете није намењено препродаји у другој држави. Међутим, морате се информисати у вези са царинском процедуром и потребном документацијом земље у коју превозите покућство. То је најбоље учинити обраћањем њиховим царинским органима или преко шпедитера. Уколико намештај превозите у путничком промету (аутомобилом са приколицом или комбијем), потребно је само да приликом изласка из земље нашим цариницима покажете тачан списак покућства које превозите, сачињен у два примерка, који ће они након провере оверити. Ако га пак превозите у теретном промету (камионом), потребно је обратити се надлежној царинарници, која ће сачинити документацију за извоз поменутог покућства.

 

15. Да ли се вредност селидбених ствари у износу од 5.000 евра односи на појединца или на породицу?

 

Наведена повластица важи за сваку особу која је најмање две године непрекидно провела на раду у иностранству уколико се приложи ваљана документација, уз напомену да се она не односи на малолетна лица, односно пунолетна лица која у страној земљи нису била у радном односу. На пример, ако је у питању брачни пар, потребно је да свако од супружника приложи по два примерка овереног списка ствари, чија процењена вредност не сме прелазити 5.000 евра.

 

16. Пошто се враћам у Београд, где могу да оверим списак ствари? Да ли је могуће списак оверити и електронским путем, а у контакту са надлежним одељењем царинарнице у Београду?

 

Списак са пописаним стварима оверава шпедитер кога сте ангажовали, а након тога може да се достави електронским путем царинарници.

 

17. Да ли део ствари са списка могу да унесем у земљу лично, с обзиром на то да се ради о осетљивим и ломљивим стварима?

 

Пописане ствари могу да се пренесу и лично, али се у том случају, ради провере,  привремено смештају под царински надзор до окончања царинског поступка.

 

18. Да ли потврду о радном односу коју ми је издао послодавац у иностранству треба да преведем на српски?

 

Да, потврда треба да се преведе на српски језик.

 

19. Да ли је могуће допунити списак касније у року од годину дана од дана овере?

 

Оверени списак селидбених ствари који се достави царинарници мора бити коначан, али се ствари могу у више наврата увозити у наредних годину дана.

 

20. Имам намеру да се преселим из Србије у Немачку. Шта је неопходно да припремим од докумената како би комби натоварен са личним стварима несметано кренуо из Србије и прешао границу са Мађарском?

 

Исто као и у случају увоза, потребно је да направите списак ствари, који ће заједно са извозним документима оверити царински орган, а истом ће га поднети царински агент којег будете ангажовали.

 

ППС образац


План развоја царинске службе
Синдикат
  

570 на 3030

 

Сва права задржана 2009 © Република Србија - Министарство финансија и привреде - Управа Царина