ИЗ ИЗВЕШТАЈА ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ О НАПРЕТКУ СРБИЈЕ ЗА 2009.

4.1.4. Царине и порези

Србија је остварила добар напредак у области царина. Усвојен је сет законских аката како би се омогућило добровољно спровођење Прелазног споразума са ЕУ. У фебруару 2009. године објављена је измењена номенклатура царинске тарифе која је у потпуности у складу са Хармонизованим системом Светске царинске организације из 2007. године и Комбинованом номенклатуром ЕУ из 2009. године. Уведене су поједностављене процедуре увоза и извоза, на основу рачуноводствених докумената. Међутим, даље усаглашавање са Царинским кодексом ЕУ још увек је потребно, посебно у вези са транзитом и анализом ризика. Такође је потребно да се ојачају процедуре царинског пословања како би се смањила дискрециона овлашћења царинских службеника.

Административни капацитети Управе царина Србије даље су ојачани интензивирањем активности обуке и усавршавања. Програм електронског учења Светске царинске организације увршћен је у редовни план и програм царинске обуке. Као резултат тога, ојачане су контроле после царињења. Спровођење кодекса понашања довело је до покретања великог броја дисциплинских поступака на основу интерних контрола (27 случајева који се односе на 73 царинска службеника).

Спроводи се стратегија управљања ризицима, на бази побољшаног информационог система са већим бројем параметара ризика. У области извршења и олакшавања трговине, напредак је такође остварен у међународној сарадњи и систематској размени прелиминарних информација са суседним земљама. Управа царине Србије водила је своју прву операцију у оквиру сарадње са Центром СЕЦИ (Иницијатива за сарадњу у југоисточној Европи) у циљу откривања канала за шверцовање текстилне робе.

Настављено је спровођење стратегије интегрисаног управљања границама и акционог плана. У сарадњи са суседним земљама, Србија је наставила да ради на поједностављивању контрола у теретном и путничком железничком саобраћају у циљу скраћивања времена преласка преко граничних прелаза. Уз то, земља је поднела захтев за приступање Царинској конвенцији о транзиту. У априлу 2009. године Србија је ушла у Програм Царина 2013.

Уопштено говорећи, Србија је већ добро одмакла на путу ка испуњавању захтева из ССП-а и остаје посвећена реформама у области царина. Међутим, потребно је да Србија даље ојача своју царинску и информациону инфраструктуру и процедуре, систем анализе ризика, накнадне царинске контроле и људске ресурсе.

Из Извештаја Европске комисије о напретку Србије за 2010.

                                                                                                            4.1.4. Царина и порези

Србија је остварила добар напредак у области царина. Усвојен је нови Царински закон и у великој мери је усклађен са правним тековинама Европске уније. Измењена и допуњена номенклатура Царинске тарифе је у потпуности у складу са Комбинованом номенклатуром Европске уније за 2010. годину.

У септембру 2010. године, Влада је усвојила измене и допуне Уредбе о усклађивању номенклатуре Царинске тарифе за 2010. годину. Измењена и допуњена уредба омогућила је Србији да ухвати корак са распоредом либерализације за обрађене пољопривредне производе (ОПП) и производе рибарства предвиђене за 2010. годину у Прелазном споразуму.

Административни капацитети Управе царина Србије даље су ојачани, посебно унапређењем накнадне контроле и система за анализу ризика. Остварен је напредак и захваљујући закључивању неколико споразума о међународној сарадњи којима је царинска служба такође унапредила размену података са другим националним институцијама. У области олакшавања трговине, Управа царина је формализовала поступке за размену података пре приспећа пошиљке са суседним земљама.

Настављено је спровођење Стратегије интегрисаног управљања границом и Акционог плана. Србија је добила статус неформалног посматрача у складу са Царинском конвенцијом о транзиту. Држава је такође учествовала у редовним активностима програма ЦАРИНА 2013. Постепено је унапређена борба против корупције у царинској служби, што је довело до већег броја дисциплинских поступака на основу унутрашњих контрола. Отворене су две нове слободне царинске зоне и једна нова царинарница. Међутим, неопходно је унапређење инфраструктуре информационих технологија, посебно будући да централни царински ИТ систем већ достиже границе својих капацитета. Требало би унапредити процес стратешког планирања како у вези са пословањем, тако и у вези са ИТ.

Уопштено говорећи, Србија је већ добро одмакла на путу усвајања правних тековина Европске уније и остаје посвећена реформама у области царина. Обавезе које су произилазиле из Привременог споразума у великој мери су испоштоване. Неопходно је улагати додатне напоре у вези са усклађивањем законодавства и административним капацитетима, укључујући и припрему за међусобну повезаност и интероперабилност ИТ са ИТ системима Европске уније.

Програм ЦАРИНА 2013

Програм ЦАРИНА 2013 успостављен је Одлуком Европског парламента и Савета Европске уније (ЕУ) број 624/2007/EC од 23. априла 2007. године. Започет је 1. јануара 2008. године и трајаће до 31. децембра 2013. године. За реализацију програма надлежан је Генерални директорат Европске комисије за порезе и царинску унију (DG TAXUD – Directorate General for Taxation and Customs Union).

Програм је дефинисан тако да обезбеђује подршку и смернице за рад царинским администрацијама у циљу ефикасног функционисања унутрашњег тржишта Европске уније. Треба да помогне олакшавању и стимулисању трговине поједностављивањем царинских прописа и поступака, као и да обезбеди заштиту финансијских интереса ЕУ и безбедност њених грађана сузбијањем царинских прекршаја. Суштина програма је да обезбеди да 27 царинских администрација у ЕУ спроводи један заједнички царински закон на што уједначенији начин.

Програм је намењен, пре свега, земљама чланицама ЕУ, али је доступан и земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за приступање ЕУ под одређеним условима, са циљем да им пружи подршку у развоју капацитета за обављање царинских послова у периоду пре и после приступања.

Програмске активности обухватају: успостављање и одржавање информатичких система комуникације и система размене података, бенчмаркинг, семинаре и радионице, пројектне и надзорне групе, обуке, радне посете и мониторинг акције.

Република Србија је 27. фебруара 2009. године приступила Програму ЦАРИНА 2013 закључивањем Меморандума о разумевању између Владе Републике Србије и Европске заједнице о учешћу Републике Србије у Програму Европске заједнице „Царина 2013“. За спровођење програма у Републици Србији надлежна је Управа царина Србије која је именовала националног координатора задуженог за општу координацију и управљање програмом у Управи царина Србије.

AНАЛИТИЧКИ ИЗВЕШТАЈ
Мишљење Комисије на захтев Србије за
чланство у Европској унији 3.29. Поглавље 29: Царинска унија

Правне тековине ЕУ у овој области обукватају Царински закон ЕУ и његове подзаконске акте, Комбиновану номенклатуру ЕУ, Царинску тарифу ЕУ која садржи трговинске преференцијале, тарифне квоте и тарифне суспензије, као и друге прописе који се односе на царину, а не припадају Царинском закону ЕУ. Државе чланице морају да обезбеде да неопходни капацитети за спровођење и контролу примене истих функционишу, као и да се повежу са одговарајућим компјутеризованим царинским системима (као што су системи који се односе на тарифу, NCTS, систем контроле извоза, систем контроле увоза и др.). Царински органи, такође, морају да обезбеде одговарајуће капацитете за спровођење и контролу примене посебних прописа наведених у одговарајућим областим правних тековина ЕУ, као што су спољна трговина, здравље и безбедност.

Прелазним споразумом се утврђује област слободне трговине са ЕУ и прогресивно укидање царинских дажбина за широк спектар производа. Њиме се предвиђа и обавеза Србије да усвоји Комбиновану номенклатуру. Споразумом се предвиђа административна сарадња у царинским питањима и прописују правила о пореклу робе која се морају поштовати како би привредни субјекти из ЕУ и Србије могли да користе трговинске преференцијале. Такође, овим споразумом се отвара пут ка постепеном приближавању српског царинског законодавства правним тековинама ЕУ.

Када је реч о царинском законодавству, српски закон је великим делом усаглашен са правним тековинама ЕУ. Царински закон који је усвојен марта 2010. године, у основи је усаглашен са Царинским законом ЕУ. Јануара 2011.године на снагу је ступила одговарајућа уредба. Комбинована номенклатура се примењује и правила о сврставању су углавном усклађена са правним тековинама ЕУ. Међутим, праксу сврставања, као и доношење одлука о обавезујућим обавештењима о сврставању робе још треба унапредити како би се достигли стандарде ЕУ.

У јуну 2011. године Србија је, такође, укинула административне царинске таксе за редовне активности, чиме је систем усаглашен са захтевима Прелазног споразума и правним тековинама ЕУ. Преференцијалне тарифне квоте се дневно обрађују кроз Информациони систем царинске службе (ИСЦС) по принципу „first-come, first-served“. У земљи се не примењују erga omnes тарифне квоте ни тарифни максимуми, а недостаје јој и аутоматизовани систем за прикупљање статистичких података. Потребно је усагласити систем аутономних суспензија и тарифних квота са прописима који се примењују у ЕУ.

Србија примењује преференцијална правила о пореклу робе и методе административне сарадње које у великој мери подражавају оне које ЕУ примењује у својим споразумима о слободној трговини. Такође, Срија примењује дијагоналну кумулацију са ЕУ и другим државама које припадају процесу стабилизације и придруживања ЕУ. Постоји и статус овлашћеног извозника. Србија има усаглашене прописе са прописима ЕУ о царинској вредности.

Национално законодавство о ослобођењу од плаћања дажбина је добро усклађено са правним тековинама ЕУ, али нека одступања и даље постоје, нарочито код ослобођења од плаћања дажбина за опрему коју увозе путници или се она увози за њих или код новчаног лимита за ослобођење од дажбина и код стопа за поједностављене декларације. Србија има статус посматрача у Конвенцији о заједничком транзиту и намерава да јој приступи чим се за то стекну сви правни и технички услови. Управа царина треба да подстакне даљу примену поједностављених поступака у оквиру посебних овлашћења.

Усвојени су закони о иницијативама које се односе на царинску безбедност, као и овлашћене привредне субјекте, али недостају подзаконски акти. Чини се да су системи за накнадне царинске контроле и анализу ризика били релативно успешни у протеклој години, али их је потребно више користити за систематско планирање и спровођење накнадних контрола. Капацитети за анализу ризика су, такође, спутани недовољно развијеним ИТ системом и непостојањем стратегије. Проценат физичких контрола које царина врши је велик, али није пропорционалан резултатима.

Анализу и управљање ризиком треба променити у тематски систем којим ће се вршити циљане контроле ризика, сличан оном који се примењује у ЕУ, и који би као подршку имао одговарајућу ИТ апликацију.

У складу са условима Прелазног споразума, Управа царина Србије (УЦС) је уложила напоре да достигне ниво заштите права интелектуалне својине који постоји у ЕУ. Значајно је појачала поступке контроле на граници, а сада би требало да додатно ојача делотворна средства за контролу њихове примене. Када су у питању прекурсори за дроге, Србија је успоставила систем обавештавања пре извоза, док за културна добра Србија тек треба да усвоји законске прописе и примењује контроле у складу са захтевима ЕУ.

Прописи који се односе на контролу новца не испуњавају захтеве законодавства ЕУ.

Када су у питању адмнистративни и оперативни капацитети, УЦС је константно јачала своје административне капацитет у циљу ефикасног спровођења царинских прописа. Добро је организована и спроводи поуздане процедуре и методе рада којима се надлежном особљу омогућава да у довољној мери спроводи царинске прописе и прописе о царинским питањима. Међутим, и даље има простора за побољшање. Недостаје функционална царинска лабораторија са одговарајућом опремом и потребно је ојачати целокупне оперативне капацитете како би се обезбедила даља примена прописа (нпр. о правима интелектуалне својине и безбедности). Потребно је побољшати сарадњу између Министарства финансија и УЦС. Године 2010. УЦС је у сарадњи са Светском царинском организацијом покренула пилот пројекат о јачању интегритета царинских службеника и интензивирању борбе против корупције. Међутим, потребно је уложити додатне напоре у областима као што су управљање канцеларијским пословањем, систем оцене радног учинка, етика и обуке. Такође, потребно је ојачати ревизорске ресурсе и требало би омогућити централи Управе царина да врши ревизије.

У децембру 2010. године, УЦС је усвојила Пословну стратегију за период 2011-2015. ИТ стратегија УЦС је усвојена у рану јесен 2011. УЦС тренутно користи Информациони систем царинске службе (ИСЦС). Постоје планови да се ИСЦС споји са интегрисаном царинском тарифом ТАРИС. Иако се око 90% декларација подноси електронски, размена података о царинским формалностима се само делимично обрађује кроз ИТ систем. Уопштено говорећи, Србија је направила напредак у компјутеризацији царине и у будућности се планира међусобно повезивање са царинским ИТ системима ЕУ. Међутим, потребно је извршити додатну надоградњу царинских ИТ система.

Србија је у априлу 2009. године приступила програму Царина 2013 и од тада редовно учествује у његовим активностима. Царински органи размењују информације са другим страним институцијама путем потписаних споразума о међународној сарадњи. Када је реч о олакшању трговине, УЦС је формализовала поступке за размену најава пре приспећа са суседним земљама. Наставило се са спровођењем Стратегије о интегрисаном управљању  границом и Акционог плана (видети, такође, Поглавље 24 – Правда, слобода и безбедност ).

Потребно је примењивати царинске поступке и формалности како би се обезбедила исправна примена правних тековина ЕУ и на административној линији између Косова и Србије, нарочито на капијама 1 и 31 са севером Косова. Недовољно вршење контрола, на административној линији, ствара ризик од појаве избегавања плаћања ПДВ, акцизних превара, нелегалне трговине и увоза уз избегавање плаћања царинских дажбина. Србија треба да спречи нелегалну трговину, а да при том поштује Косово као засебно царинско подручје. Биће неопходно проценити утицај измена прописа о повраћају ПДВ, који су у том смислу усвојени у септембру 2011. године, за нафту и нафтне деривате. Споразум о прихватању царинских косовских печата треба применити уз пуно поштовање правила ЦЕФТА.

Закључак

Царинско законодавство је готово у потпуности усаглашено са правним тековинама ЕУ. Обавезе које произилазе из Прелазног споразума се добро испуњавају. Адмнистративни и оперативни капацитети Управе царина Србије су добри. Она има административне структуре и одговарајуће ресурсе да спроводи царинске прописе и врши контролу њихове примене, као и да обезбеди ефикасну примену поступака и метода рада. Међтим, да би била у стању да се суочи са будућим изазовима, УЦС ће морати да ојача свој рад, а нарочито да унапреди накнадне контроле које се базирају на анализи ризика, да прошири примену поједностављених поступака за поуздане привредне субјекте, да убрза примену система управљања гаранцијама и унапреди међусобну повезаност и интероперабилност са ИТ системима ЕУ. Неопходно је увести царинске поступке који ће обезбедити правилну примену правних тековина ЕУ на административној линији са Косовом.

Уопштено говорећи, Србија је већ добро одмакла на путу усвајања правних тековина ЕУ и остаје посвећена реформама у области царине. Уколико настави да улаже напоре, Србија би требало да, у средњем року, достигне капацитете да испоштује услове правних тековина ЕУ у области царина.

  __________________________________________

1   “Што се тиче царинске сарадње, Управа царина је основана као орган управе у саставу Министарства финансија. Србија тренутно примењује 20 билатералних споразума о узајамној административној помоћи у области царине, укључујући и са суседним земљама. Технички аранжмани за електронску размену царинских података преко Система електронске размене података установљени су са царинским администрацијама Босне и Херцеговине, Црне Горе и Бивше Југословенске Републике Македоније. У априлу 2010 Србија и Бугарска су потписале споразум о оснивању и раду заједничког контакт центра за полицијску и царинску сарадњу. Међутим, Србија треба да се усклади са законодавством ЕУ о употреби технологије за царинске сврхе и да ратификује и затим да га спроведе Конвенцију „Напуљ II"о узајамној помоћи и сарадњи између царинских администрација.“