Preskoči veze navigacije
Организација службе
Историјат царинске службе
Историјат царинског закона и царинске тарифе
Царинска униформа кроз време
Стална изложбена поставка
Галерија слика
Дан царинске службе
Пословна стратегија УЦС
Буџет

 Отворена царинска линија

NCTS

ПКГ

 

AEO

 

Cefta Trade Portal

буџет

 

Семинари



Najvažniji konktakti

Студија мерења времена

 

 

ИСТОРИЈАТ ЦАРИНСКЕ СЛУЖБЕ

 

Царина, један од симбола националне независности и суверенитета земље, од њеног настанка па до данаших дана прошла је дуг и тежак пут у свом институционалном израстању.


Душанов Законик (Призренски препис)

Ослањајући се на «Номоканон» Саве Немањића из XIII века, који је представљао скуп црквених и световних правних прописа, у време развијања феудалне државе 1349. године настао је Душанов законик допуњен 1354. године, којим је нормиран највећи број друштвених односа. Чланови 120. и 121. овог Закона односе се на царину.

 

  Организација царинске службе у Србији

 


Зачеци царинске службе

У средњовековној Србији царина се као појам први пут појављује у XII веку. Тада нису постојале пограничне царине, већ се роба царинила на одређеним трговима у местима са јаким трговачким прометом. Најпознатије царинарнице у приморским крајевима налазиле су се у Св. Срђу на Бојани, у Даљу на обали Дрима, а у унутрашњости Србије у Брскову, у Св. Спасу (на путу Скадар – Призрен), у Новом Брду, Руднику, Трепчи, Призрену и Плани на Ибру.

 

 

Организација царинске службе у Србији

   
 

Организација царинске службе у Србији 1804–1914. године

Организација царинске службе у Србији

У мају 1804. године постављен је ђумрук (царинарница) на Сави код Остружнице. У постојећим изворима из тог доба није сачуван тачан датум отварања остружничке ђумрукане, али је зато могуће утврдити приближан дан који може бити узет као Дан Царине Србије и то захваљујући пре свега сећањима Карађорђевог буљукбаше Петра Јокића (око 1779-1852). То је једини извор из тог доба, али упоређивањем са другим, дошли смо до закључка да је тај датум приближно 25. мај 1804. године.

 

Србија у доба владавине Кнеза Милоша имала је укупно 16 пограничних царинарница, и то: Шабачку, Митровачку, Остружничку, Вишњичку, Грочанску, Смедеревску, Дубравичку, Рамску, Варваринску, Јасеничку, Обрешку, Ливадашку, Црквеначку, Горњоморавску, Доњоморавску и Виничку.  Најзначајнија је била Београдска царинарница, коју је до предаје Кнезу Милошу 21. децембра 1833. године држао непосредно београдски везир. Исте године Кнез Милош је својим указом поставио особље царинарнице и посебним упутством одредио њихове дужности. Повлачењем Кнеза Милоша са власти 1839. године, на српским границама било је 18 царинарница. 

 Организација царинске службе у Србији

Закон о устројству ђумрука из 1863. године унео је извесне промене у ову организацију када је број царинарница повећан на 27. Уведене су три нове царинарнице према Аустрији (Гроцка, Градиште и Доњи Милановац), иако су у њима цариници постављени тек од 1865. године. Општи распоред царинарница у суштини је остао непромењен. Царинском службом је од самих почетака руководило министарство финансија, а први пут установљен је засебан орган надлежан само за царину 1875. године. Био је то надзорник ђумрука, а 1885. године се оформило и царинско одељење.

 Организација царинске службе у Србији

Непосредно по стицању независности 19. децембра 1878. године кнежевим указом одлучено је да се са старе српско-турске границе царинарнице преместе на нову границу. Коначно, 1893. године, краљ Александар је усвојио Закон о изменама и допунама закона о устројству царинском из 1863. године којим су учињене корените реформе у организацији царинске службе. Царинарнице су дефинисане као државне установе које су директно потчињене министру финансија.

 

Све царинарнице у складу са местом и трговачким прометом, подељене су у четири реда: у први ред су доспеле царинарнице са неограниченом службом, а у други, трећи и четврти ред распоређиване су царинарнице са ограниченом службом. Тада је формирана мрежа од 35 царинарница од којих су две имале категорију првог реда, шест другог реда, дванаест трећег реда и преосталих петнаест четвртог реда, са укупно четири издвојене филијале. Завршетком балканских ратова Србија је своју власт проширила и на новоослобођене крајеве Старе Србије и Македоније. Проширена је и мрежа царинарница. Новом организацијом уведено је 22 нове царинарнице, а укинуто је 13 постојећих, и то: Дубравичка, Крагујевачка, Врањска, Давидовац, Радујевачка, Јаворска, Преполачка, Рашка, Балтабериловачка, Голубачка, Добрањска, Ржанска и Неготинска. 

 

Организација царинске службе у Србији Организација царинске службе у Србији Царинска управа делила се на административни Одсек, тарифни Одсек и Одсек за финансијску стражу. Начелник управе, са шефовима Одсека, образовао је Царински савет који је имао задатак да разматра сва важна питања за царину и царинску службу.

 

Чиновнике у царинској управи постављао је својим указом краљ. У царини није могло бити запослено лице које није имало бар шест разреда средњих трговачких или техничких школа. Начелни распоред царинарница био је на граници, а могле су бити отворене и у унутрашњости земље.

  

Организација царинске службе у Србији Непосредна надлежност царинарница била је у зони „10 км од границе”, а свака царинарница је имала свој део царинске границе. Сама организација царинарница мењана је више пута. Тако су се оне у неком периоду делиле на главне царинарнице I реда, главне царинарнице II реда, споредне царинарнице, док су у другом периоду биле једноставно подељене од првог до четвртог реда.

 

 За вршење послова у царинарници, зависно од њене величине и значаја, одређивана су радна места у широком спектру: управник царинарнице, контролор, благајник са помоћником, прегледач, магационер статистичар, писар, практикант за администрацију, позорник на спољној администрацији, крманош и возар за робу и чамце, носач за ношење робе. У царинарници су били и финансијски стражари, носачи и служитељи које је постављао управник царинарнице а плаћани су из општег кредита.

 

Организација царинске службе у Србији Број запослених зависио је од величине царинарнице, њене важности и величине промета. Настојало се да у свакој буду барем по два запослена од којих је један могао бити и приправник. У пракси то често није реализовано, тако да је већи број споредних царинарница имао само по једног запосленог. Законом је било прописано да за управника царинарнице није могао бити постављен нико ко није бар пет година провео као указни царински чиновник. Општа хистерија смене чиновничког кадра коју је поставила стара влада или династија, након промене владајуће партије или династије, није мимоишла ни царинску службу. Царински чиновници нису имали потребну дозу сигурности неопходну у вршењу службе и нису били заштићени од политичких и династичких прогона крајем XIX и почетком XX века. 

 

Царинска служба између два светска рата

После Првог светског рата, прво у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а после и у Краљевини Југославији, због унутрашњих противуречности, криза и заоштравања међународних односа, царинска служба била је у подређеном положају. У састав царинске власти улазили су: Министарство финансија с Одељењем царина, финансијске дирекције с одсецима за царине, царинарнице са царинско-хемијским лабараторијама и Царинским бироом, централе царинске благајне и финансијске контроле.

 

Специјална институција царинске власти био је Царински савет који је образовао начелник Одељења царина и који су сачињавали шефови одсека и референти одељака, а решавани су проблеми о свим важнијим питањима из царинске струке.

 

Организација царинске службе у Србији При финансијским дирекцијама били су одсеци за царине у Београду, Загребу, Љубљани, Скопљу, Сплиту и Дубровнику. Царинарнице су биле непосредно подређене одсецима за царине. Постојале су главне царинарнице и царинарнице првог и другог реда. Главне царинарнице биле су у Београду, Дубровнику, Загребу, Љубљани, Марибору, Новом Саду, Осијеку, Сарајеву, Скопљу, Солуну, Сплиту, Суботици и Сушаку. Царинарница у Солуну налазила се на територији Краљевине Грчке при Југословенској слободној зони у Солуну. Царинска служба делила се на концептну, стручну, финансијску, контролну и манипулативну, док су се чиновници могли поделити према њиховим школским квалификацијама. Царинска служба Краљевине Југославије, заједно са делом финансијске страже, имала је пред рат око 4.000 запослених.

 

Организација царинске власти у Краљевини Југославији
Царинарнице I и II реда са Одељцима и Одсецима (1936. година)

1. Бар са Одељцима у Сукобину и Улцињу
2. Бездан са Одељцима у Бачком Брегу и Риђици
3. Бела Црква са Одељцима у Врачев Гају, Кусићу, Крушчици и Добричеву
4. Београд са Одељцима у Панчеву, Земуну, Железничкој станици, на Пошти, на Дунавском кеју и на аеродрому у Земуну
5. Биоград на мору
6. Битољ са Одељцима у Грудишници, Драгошу, Љубојни и Стењу                       
7. Велика Кикинда са Одељцима у Банатском Аранђелову у Српском Итебеју
8. Велико Градиште
9. Вировитица са Одељцима у Терезином Пољу и Јелачићеву
10. Вршац са Одељцима у Јаши Томићу и Ватину
11. Вршка Чука
12. Горња Радгона са Одељцима Цмуреку, Гедеровцима, Цанкови, Сердеци, Ходошу и Трикови
13. Дебар са Одељцима у Блату и Мирешу
14. Дравоград-Межа са Одељцима у Преваљу, Ремшнику, Згодној Визинги, Ремници, Вичу, Либеличу, Холмецу, Межици, Копривни и Солвачи
15. Дубровник
16. Ђаковица са Одељцима Поношевац и Жуб
17. Ђевђелија са Одељцима  Ново Село, Добран, Хума и Рожден и Одсецима у Николићу, Богородици и Мојину
18. Загреб са Одељцима Босански Брод, Карловац и Сисак, са Одсецима Поштанским, Саобраћајним на станици Главни колодвор и Ваздухопловно пристаниште
19. Замет са Одељцима  Дренова, Хоста, Кастав и Клењска Цеста
20. Земуник са Одељцима Бибиње, Бабидуб, Мурвица, Бришево, Дикла и Привлака
21. Јесенице са Одељцима Бољинска Бистрица, Крањска Гора, Поткоренско Седло, Ратеча и Блед
22. Копривница са Одељком Голи
23. Корчула са Одељком Бела Лука
24. Котор са Одељцима Рисан и Будва
25. Коториба са Одељцима Чаковац, Доња Лендава, Летењски Мост и Гентеровци
26. Крк са Одељком у Малинској
27. Љубљана са Одељцима у Сорици, Лесковици, Соводњу, Жири, Св. Ани, Језерском и у Царинско-ваздухопловном пристаништу
28. Макарска
29. Марибор са Одељцима и Св. Јурију, Свечини, Шт. Иљу и Сл. Гори
30. Метковић
31. Нови Сад
32. Обровац – царинарница II реда
33. Осијек са Одељцима у Вуковару, Винковцима, Белом Манастиру, Доњем Михољцу, Кнежеву и Барањском Петровом Селу
34. Охрид са Одељком у Св. Науму
35. Паг – царинарница II реда са Одељцима Карлобагу, Новали и Кошљуну
36. Подгорица са Одељцима Тузи, Скла, Вир Пазар, Ријека Црнојевића, Гусиње и Цијевна
37. Прахово са Одељцима у Текији, Кладову и Радујевцу
38. Преко са Одељцима у Исту и Силби
39. Призрен са Одељком у Жури и Одсеком у Враништу
40. Раб – царинарница II реда
41. Ракек са Одељцима у Планини, Калцу, Хотедржици и Лесковој Долини
42. Сарајево са Царинско-поштанским одсеком
43. Скопље са Одељцима у Босиљграду, Кривој Паланци и Царевом Селу
44. Смедерево
45. Солун
46. Сплит са Царинско-поштанским одсеком и Одељцима у Омишу, Дугирату, Врањици, Сућурцу, Трогиру, Хвару, Вису и Комижи
47. Струга са Одељцима у Ћафа-Сану и Г.Белици
48. Суботица са Одељцима у Хоргошу, Новом Кнежевцу и Бајмок
49. Сушак са Одељцима у Бакру, Краљевици, Цриквеници, Сењу и железничкој станици Пласе
50. Херцег Нови са Одељцима у Зеленици и Будви
51. Цариброд са Одељцима у Клисури и Градињу
52. Шибеник

 

Министри финансија
Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Организација царинске службе у Србији 1918. Стојан Протић

1918. – 1919. Момчило А. Нинчић

1919. – 1920. Војислав С. Вељковић

1920. Велизар С. Јанковић

1920. – 1921. Коста Стојановић

1921. Милорад Драшковић

1921. – 1922. Коста Кумануди

1922. – 1924. Милан Стојадиновић

1924. Мехмед Спахо

1924. – 1926. Милан Стојадиновић

1926. Никола Узуновић

1926. Нинко Перић

1926. – 1928. Богдан Ст. Марковић

1928. – 1929. Нико Суботић

 

Министри финансија
Краљевине Југославије

Организација царинске службе у Србији 1929. – 1931. Станко Шврљуга

1931. Ђорђе Ђурић

1931. – 1934. Милорад Ђорђевић

1934. – 1935. Милан Стојадиновић

1935. Милош Бобић

1935. – 1936. Марко Козуљ

1936. – 1939. Душан Летица

1939. Војин Ђуричић

1939. – 1943. Јурај Шутеј

 

 

Слика: Милан Стојадиновић, министар финансија у неколико Влада Краљевине СХС и Краљевине Југославије

 

 

Организација царинске службе после Другог светског рата

Царинска служба послератне Југославије почела је са радом 15. новембра 1944. године, и то у царинарницама на ослобођеној територији. Децембра 1944. године у оквиру Државног повереништва финансија образовано Одељење царина, као и царински инспекторати и царинарнице. Организациона мрежа царине 1945. године, па све до 1947. године била је базирана на стању до 6. априла 1941. године. У току 1947. године укинута је финансијска стража и део њених послова преузели су органи царинске службе, а укинути су и царински инспекторати. У време административног управљања, развој царинске службе био је доста успорен, и њена улога је била периферна у систему спољнотрговинске размене.

 

Организација царинске службе у Србији Из тих разлога локација царинарница и царинских одељака била је на граници, и у само неколико најразвијенијих привредних центара у земљи. До 1963. године спроведене су важне организационе промене, тако да је на крају овог периода било укупно 33 царинарнице. Период од 1963. до 1984. године познат је по снажном организационом развоју службе, када се тежило њеном приближавању потребама привреде.

 Организација царинске службе у Србији

Тада је мрежа организационих јединица била прилично развијена и равномерно распоређена. Основано је 8 царинарница, 160 царинских испостава и реферата, 9 царинских лабараторија и 5 регионалних јединица ЕРЦ-а за аутоматску обраду података. 
 

Организација царинске службе у Србији После Другог светског рата већи број цариника наставио је да ради у служби. У периоду од 1947/48. године окончана је организација на новим основама. Након кадровских промена 1953. године царина је имала свега 670 запослених. У овом периоду квалификациона структура запослених била је веома лоша. Они са високом школском спремом били су прави изузетак.

 

Организација царинске службе у Србији  За рад на граници, где су били нарочито тешки услови за рад, бирани су младићи и девојке са омладинских радних акција, а делом и из редова ЈНА и органа унутрашњих послова. Током 60-их па до средине 70-их година из основа је промењена кадровска структура службе у корист кадрова са вишом и високом школском спремом. Уложени напори довели су до тога да је служба скоро удвостручена и 1984. године запошљавала је 4.414 цариника. 

 

Распадом СФРЈ 1991. године и формирањем СРЈ долази до великог смањења броја царинарница, тачније од 40 остало их је свега 14. Отворени су нови гранични прелази према бившим републикама и настављен је континуитет процеса рада. До 2001. године царинска служба је била савезни орган и директно је била одговорна савезној влади.

 

Организација царинске службе у Србији У 2001. години у царини је било 3.129 запослених. У свом саставу је имала 15 царинарница, 149 царинских испостава, 21 царински реферат, 78 међународних граничних прелаза и 7 прелаза за погранични саобраћај. Њен значај се огледа у обављању фискалне, заштитне, безбедносне и информатичке функције.

 

Данас је Управа царина саставни део Министарства финансија. Царинска служба данас чува 2.114 км копнене и 700 км речне границе. Има 2.542 запослена у 14 царинарница, 92 царинске испоставе, 26 царинских реферата за робно царињење, 76 граничних прелаза и 9 царинских контолних пунктова.

 

ППС образац


План развоја царинске службе
Синдикат
  

570 на 3030

 

Сва права задржана 2009 © Република Србија - Министарство финансија и привреде - Управа Царина