Preskoči veze navigacije
Организација службе
Историјат царинске службе
Историјат царинског закона и царинске тарифе
Царинска униформа кроз време
Стална изложбена поставка
Галерија слика
Дан царинске службе
Пословна стратегија УЦС
Буџет

 Отворена царинска линија

NCTS

ПКГ

 

AEO

 

Cefta Trade Portal

буџет

 

Семинари



Najvažniji konktakti

Студија мерења времена

 

 

СТАЛНА ИЗЛОЖБЕНА ПОСТАВКА
„СРПСКА ЦАРИНА ОД 1804-1914. ГОДИНЕ“

 

25. маја 2009. године, на Дан српске царине, у холу управне зграде у Булевару др Зорана Ђинђића 155а на Новом Београду, приређена је стална изложбена поставка, која прати развој царинске службе у Србији од 1804. године до Првог светског рата подељен у три целине: период од 1804. до 1863, период од 1863. до 1893 и период од 1893. до Првог светског рата.

 Стална изложбена поставка

Сама изложба има два нивоа. У првом, доњем нивоу, налазе се најважнија документа о оснивању ђумрукана, доцније царинарница, на територији тадашње Србије, закони и прописи који се тичу царинске службе у сваком од наведених периода. Посебна пажња посвећена је уредбама из 1833. године, када је Београдски везир царинарницу предао Кнезу Милошу, потом „Закону о устројству ђумрука“ из 1863. и коначно законском акту из 1893. године, којим су учињене корените реформе у организацији царинске службе. Реч је, дакле, о развоју царинске службе, од њених почетака, организовањем ђумрука у Остружници у време Првог српског устанка, до њеног потпуног стасавања као државне институције у међународно признатој земљи. У витринама су изложени и разни предмети који су, посредно или непосредно, били коришћени у обављању царинске службе, оружје цариника-устаника, најстарији пронађени пасоши, најстарији бројеви листа „Цариник“ итд. Реконструисане су и најстарије царинске униформе из 1899. и 1913. године. 

 

Стална изложбена поставкаГорњи ниво изложбе илустрован је материјалом и фотографијама који дочаравају Србију у периоду од 1804. до Првог светског рата. Сваки од поменутих периода прате географске карте, уз путописе чувених странаца Константина Јиричека, Феликса Каница, Мери Е. Дарам и Ханса Фогла о сусретима са српским царинским службеницима на граничним прелазима. Ту су и краће биографије познатих људи који су у појединим периодима били цариници, као што су Вук Караџић, Димитрије Давидовић, Сима Милутиновић Сарајлија, Борисав Станковић, Владислав Петковић Дис, Милутин Ускоковић. Мало је познато да су прве представе београдских театарских група игране у Театру на ђумруку-згради Београдске царинарнице. 

 

Стална изложбена поставкаПрезентованим материјалом на поменута два нивоа, сликама царинарница и цариника познатих и непознатих уметника 19. и 20. века, аутори изложбе желели су да укажу на две важне чињенице: прва је настанак и развој царинске службе као важне државне институције на територији Србије од почетка 19. века па до Првог светског рата, а друга је - царина као део једног друштва, која се заједно са њим и развијала, доживљавајући једнако као и само друштво, неодвојиво од њега, своје успоне и падове, све до данас, када је она компетентан и модеран систем у којем се интензивно ради на модернизацији и трансформацији ради приближавања најбољој светској пракси.


Aутори изложбе:

др Ђорђе С. Костић и Биро директора 

 

ППС образац


План развоја царинске службе
Синдикат
  

570 на 3030

 

Сва права задржана 2009 © Република Србија - Министарство финансија и привреде - Управа Царина