Отворена царинска линија

NCTS

ПКГ

 

AEO

 

Cefta Trade Portal

буџет

 

Семинари



Najvažniji konktakti

Студија мерења времена

 

На увозно-извозне процедуре се троши од 5 минута до сат и по - Објављени резултати мерења царинских операција у Србији

четвртак, 13 јул 2017.

Фото: Управа царина

 

Статистика каже да камион српског превозника оствари у просеку око 187 ЕУР дневно. Због чекања на граници, у просеку месечно изгуби три дана, односно 36 дана годишње. Рачуница показује да због задржавања на прелазима српски привредници имају за 67 мил ЕУР мањи промет годишње, а задржавање возила поскупљује превоз и угрожава рокове испоруке.

Иако чекање на граници многи поистовећују са радом царине, ти разлози имају много више фактора, попут динамике рада администрација суседних држава или успоравања њиховог рада због појачаних контрола које се спроводе у земљама ЕУ...

Ипак, у циљу унапређења ефикасности обављања царинских и других процедура у поступку увоза и извоза роба, као и усаглашавања са обавезама међународних споразума у области олакшања трговине, Управа царина Републике Србије спровела је студију мерења времена поступака робног увоза и извоза у друмском и авио саобраћају.

Резултати студије кажу да је просечно царинско време код увоза у друмском сабраћају 45 минута на граничним прелазима, односно 1 сат и 32 минута на унутрашњем терминалу. Просечно царинско време код извоза у друмском саобраћају је 1 сат и 15 минута на унутрашњем терминалу, односно 5 минута на граничним прелазима. За целокупни процес увоза у друмском саобраћају у просеку је потребно 8 сати и 22 минута, за извоз је неопходно 6 сати и 47 минута.

Просечно царинско време код увоза у авио саобраћају је 3 сата и 47 минута, код извоза 1 сат и 38 минута. За укупну процедуру код увоза је потребно 2 дана, 21 сат и 19 минута, а код извоза 1 дан, 1 сат и 44 минута.

Александра Илић, шефица Одсека за поједностављене царинске процедуре у Управи царина, каже за еКапију да је студија спроведена у сарадњи и уз стручну подршку Групације Светске банке, а по методологији Светске царинске организације, чији софтвер је коришћен за прикупљање и обраду података.

- Добили смо и званичне похвале од Светске банке која нас је обавестила да је број упитника који је попуњен у Србији највећи у односу на земље где је Светска банка недавно пружала помоћ у имплементацији Студије о мерењу времена, чак 2.386 за увоз и извоз у друмском и авио саобраћају. При томе, похваљени смо и за увођење новог приступа креирању упитника током спровођења ове студије, као и за чињеницу да смо успели да обезбедимо интензивније укључивање приватног сектора у њено спровођење.

 

Фото: Управа царина

 

Она наглашава да Управа царина ове године уз подршку ЕУ започиње пројекат припреме за увођење аутоматизованог увозног и извозног царињења, као и да царинска служба интензивно наставља да ради на увођењу поједностављених поступака, што све за циљ има убрзање протока робе и олакшавање пословања за домаћу привреду.

За мерење времена одабране су царинске испоставе са највећим бројем пријављених и обрађених царинских декларација, на основу царинских података из претходних година, а мерење је спроведено у марту ове године на ЦИ Аеродром Београд, ГП Хоргош, ГП Батровци и ГП Прешево, као и на ЦИ Терминал Београд.

- Приликом спровођења студије измерено је потребно време кључних елемената поступања свих појединачних контролних органа, али и приватних учесника укључених у процес царињења и пуштања робе. У спровођењу студије подршку и сарадњу пружиле су нам и надлежне инспекцијске службе: ветеринарска, фитосанитарна и санитарна, Гранична полиција, Аеродром Београд, сви царински заступници, превозници, увозници, извозници и анкетари – наводи Илић.

Наша саговорница објашњава да подаци из ове студије дају довољно информација и препорука за даље унапређење и олакшање трговине.

Да би се овај систем унапредио потребно је обезбедити да су сви послови и задаци које обављају царински и други надлежни ограни, укључујући ту и радно време, прилагођени потребама пословне заједнице, како би се осигурао несметан проток саобраћаја, и убрзао транспорт осетљиве и лако кварљиве робе.

Даље, препорука је и да се прошири употреба поједнастављених процедура, као и број привредних субјеката који их користе, као и да се промовише свеобухватнија примена програма за овлашћене привредне субјекте (ОПС).

 

Фото: Управа царина

 

Неопходно је и планирати потребе и организовати људске ресурсе на царинским испоставама сходнообиму посла и броју декларација које се обрађују на појединачним испоставама.

 

Поједностављени царински поступци

 

Како би пружила подршку развоју привреде Републике Србије и омогућила компанијама да лакше и брже послују, Управа царина је од октобра 2010. године почела примену поједностављених царинских поступака на основу посебних одобрења компанијама које послују савесно и у складу са законом.

- Број компанија које користе поједностављене поступке непрестано расте, чиме је омогућено њихово ефикасније и економичније пословање. У овом тренутку 96 привредних субјеката користи предности тзв. "кућног царињења", издато је 297 одобрења за поједностављење на основу фактуре, 111 одобрења за овлашћеног примаоца у националном транзиту, 81 овлашћеног пошиљаоца, 3 овлашћена примаоца по ЦИМ у националном транзиту, 9 издатих сертификата овлашћеног привредног субјекта, као и 76 овлашћених извозника – каже Александра Илић.

 

Doing Business листа

 

Лакоћа пословања (Ease of Doing Business) је индекс који је формирала Светска банка како би пружила објективну основу за унапређење регулаторног амбијента у пословању. Годишње истраживање се објављује у публикацији под називом Doing Business и бави се посматрањем привредних субјеката у једној земљи и регулаторних мера које се примењују на предузећа.

- С обзиром на то да је један од индикатора индекса и прекогранична трговина, убрзање и поједностављење овог поступка доводи до бољег позиционирања Републике Србије на Doing Business листи, што шаље позитиван сигнал страним инвеститорима – закључује наша саговорница.

 


Синдикат
  


250 на 3030

 

Сва права задржана 2009 © Република Србија - Министарство финансија и привреде - Управа Царина