Отворена царинска линија

NCTS

ПКГ

 

AEO

 

Cefta Trade Portal

буџет

 

Семинари



Najvažniji konktakti

Студија мерења времена

 

 

На корак до аутоматизованог увоза и извоза

понедељак, 12 март 2018.

 

Увођењем система аутоматизованог увоза и извоза, на принципима електронског, односно пословања без папира цео систем биће усклађен са ЕУ стандардима у тој области. Припремна фаза требало би, уз помоћ милион и по евра из ИПА фондова, да буде окончана у септембру 2019. године, док је план да потпуна аутоматизација заживи од 2023. године.

 

Заменик директора Управе царина Веселин Милошевић каже за „Дневник“ да је у садашњим условима код нас је за свако царињење потребно 10 папира, а на Терминалу Београд, на пример, дневно се обради више од хиљаду царинских декларација са пратећим документима.

 

„Подразумева се да тај посао ради много више људи него у луци Ротердам“ – појашњава Милошевић. „Новине које припремамо створиће услове за брзо, ефикасно и предвиљиво пословање у Србији. Најзначајније је то што ће електронска размена информација између привреде и царине донети велике уштеде у времену и новцу неопходним за те поступке.“

 

Он подсећа да је царинска служба пре две године већ аутоматизовала транзит, чиме је омогућила да се роба из Европске уније, земаља ЕФТА, Турске и Македоније кроз Србију превози на основу електронске декларације, која важи у току целе транзитне операције. Тада је у домаћим медијима оцењено да је управо тај потез на наше путеве вратио турске камионе, који су за транзит све чешће бирали Румунију и Бугарску.

 

„Увођење система аутоматизованог увоза и извоза подразумева да ће се као стандарна декларација користити електронска порука, која у себи садржи електронски документ. Такође, сва комуникација између царинских органа, шпедитера, увозника, извозника или превозника вршиће се разменом електронских порука. Електронске поруке су законски прописане и потписане електронским потписом, што представља потпуну дигитализацију царинског система“ - објашњава Милошевић.

 

 

Заменик директора Управе царина као значајну предност аутоматизованог поступка издваја то да ће информациони систем Управе царина, а не царински службеник, контролисати електронске декларације, а информацију о евентуалним недостацима ће сам слати увознику, извознику или шпедитеру, укључујући и то да ли ће роба и пратеће исправе бити и физички прегледане или не.

 

''Аутоматизација извоза и увоза за сада није услов пријема наше земље у ЕУ. Можда ће се тај став Брисела променити, међутим Србија ове системе уводи како би побољшала услове пословања и земљу учинила привлачнијом за стране инвеститоре. Ако у томе успемо, биће то значајан подстицај за домаћу привреду и могућност за отварање нових радних места'' – закључио је заменик директора управе царина.

 

Такав начин пословања, омогућава да, примера ради, у некој од великих европских лука пет-шест цариника дневно оцарини 36.000 контејнера. Идеја је да у будућности и код нас пословање буде брзо, ефикасно, објективно и предвидиво, што неминовно утиче на смањење трошкова и повећање конкурентности домаће привреде, а земљу чини привлачнијом за стране инвестиције.

 

Ништа мање значајан циљ је и стварање предуслова за ефикасније пуњење државног буџета, па да подсетимо на то да је царинска служба у 2017. години уплатила 48 одсто буџетских пара које је остварила ефикасном наплатом увозних дажбина. 

 

Брже враћање ПДВ-а

 

По речима Веселина Милошевића, увођење аутоматизованог извозног система обезбедиће и брже остваривање права повраћаја ПДВ-а.

 

Наиме, доказ да је извозно оцарињена роба напустила царинско подручје ће се аутоматски слати извозницима и Пореској управи, без обавезе физичког подношења оверених извозних декларација.

 

ППС образац


План развоја царинске службе
Синдикат
  

570 на 3030

 

Сва права задржана 2009 © Република Србија - Министарство финансија и привреде - Управа Царина