Отворена царинска линија

NCTS

ПКГ

 

AEO

 

Cefta Trade Portal

буџет

 

Семинари



Najvažniji konktakti

Студија мерења времена

 

Пут до бирократије без шалтера и хартије

уторак, 13 март 2018.

 

 

Услуге које држава преко својих органа и институција нуди привреди углавном су полудигиталне, односно подразумевају да се део процедуре одвија онлине, да би се остатак поступка завршавао пред неким од шалтера. У међувремену се припрема терен за потпуну дигитализацију, али то подразумева да обе стране, и држава и будући корисници, буду спремни и да пруже и искористе такве услуге.

 

На порталу еУправа тренутно око стотину институција и органа са републичког и локалног нивоа нуди своје услуге, почев од могућности да се преузме неки од неопходних формулара, преко заказивања термина за регистрацију возила или промену личних докумената, па до најсвежије уведене опције да се административне таксе измире коришћењем електронског новца.

 

Већина тих услуга су полудигиталне, односно представљају комбинацију онлине и оффлине процедура кроз које корисник пролази. Добар пример за то како таква процедура може да прерасте у потпуно дигиталну услугу је чувена овера здравствене књижице за предузетнике.

 

До последњег дана фебруара, предузетници су са сајта еУправе или Пореске управе преузимали захтев за издавање потврде о измирењу пореза и доприноса, али ту се “дигитални” део услуге завршавао. Захтев би затим штампали, попуњавали и предавали општинској филијали Пореске управе. Папирна потврда о уредно измиреним обавезама на крају се предавала филијали Републичког фонда здравственог осигурања (РФЗО), и књижица би била оверена.

 

Данас је та процедура у потпуности аутоматизована, и то тако што информациони систем РФЗО преузима податке Пореске управе о уплаћеним доприносима и на основу њих аутоматски врши оверу здравствене картице, док су подаци о извршеној овери следећег дана доступни свим здравственим установама.

 

Дигитална управа тражи дигитализовану привреду

 

Услуга аутоматске овере здравствене картице прво је постала доступна предузећима, и то од октобра 2017. Предузетници су морали да се стрпе до фебруара, али су зато почетком године управо они добили прилику да искористе прву потпуно дигиталну услугу једне државне институције - електронску регистрацију предузетника у Агенцији за привредне регистре (АПР).

 

У Србији се, иначе, годишње региструје око 32.000 нових предузетника, а могућност да цео поступак заврши електронским путем до прве недеље марта је одабрало њих 102. Према речима регистратора Миладина Маглова, у АПР су задовољни и тим релативно малим бројем корисника нове услуге, пошто је, како наглашава, „потребно да прође време како би и корисници успели да испуне одређене предуслове и достигну информатички и технички ниво како би искористили ову нову могућност.“

 

Управо предуслови за коришћење ове услуге АПР указују на „дигитални минимум“ који ће привредници морати да обезбеде, како би могли да користе напредније услуге државних институција. Маглов подсећа да је први предуслов за подношење електронске регистрационе пријаве предузетника тај да подносилац поседује електронски потпис, као и читач смарт картица или УСБ токен, као и да је неопходно да будући предузетник има могућност плаћања путем Виса или Мастер платне картице.

 

„Уз помоћ ове апликације, као и када користи “папирну процедуру”, предузетник истовремено подноси и пријаву за паушално опорезивање, ПДВ евидентирање или обавештава Пореску управу да ће исплаћивати личну зараду. Корисник се такође, уносом података за ПИО фонд, пријављује и у РЗЗО као у Централ ни регистар обавезног социјалног осигурања,“, набраја Маглов разлоге зашто се овакав систем регистрације сматра кораком даље у развоју једношалтерског система регистрације привредних субјеката.

 

 

Електронска против папирне фактуре

 

Организација НАЛЕД је међу најгласнијима у залагању за протеривање папира и печата из пословног живота, а посебно када је реч о омогућавању електронског архивирања пословне документације и ширења употребе електронске фактуре. Иако су у међувремену усвојени закони и стратегије који то омогућавају, у НАЛЕД-у су свесни да ће бити потребно време да цео систем заживи, поготово имајући у виду да је регулаторни оквир за е-фактуру постављен још пре неколико година, а да се његове могућности само делимично користе.

 

До сада је, према речима потпредседника Савеза за е-управу НАЛЕД-а Милана Симића, Влада направила план измена прописа како би се укинула обавеза употребе печата за привредне субјекте. Министарства финансија и трговине прецизно су дефинисала правну и доказну снагу електронске фактуре, која не мора да носи ни електронски, ни својеручни потпис. Усвојен је, такође, Закон о електронском пословању, којим су прописане казне за све органе јавне управе који одбију да признају правну и доказну снагу електронској фактури.

 

„Многе компаније у Србији користе системе електронског фактурисања, али нам тек предстоји усклађивање пракси различитих органа, посебно Пореске управе и прекршајних судова, као и шира популаризација и охрабривање привредних друштава да у потпуности пређу са издавања папирних на електронске фактуре”, оцењује Симић. Зато скреће пажњу и на нову обавезу пријаве фактура у Централни регистар који води Трезор. Ради се о обавези поверилаца из приватног сектора да пријаве фактуру-потраживање према дужнику из јавног сектора, која је ступила на снагу 01.марта. Наш саговорник примећује да се, нажалост, фактуре после регистрације и даље шаљу у папирној форми.

 

„Савез за е-управу предлаже да се регистрацијом фактуре у систему Управе за трезор, фактура сматра достављеном дужнику. На тај начин би“, наглашава Симић, „држава била охрабрујући пример коришћења електронских фактура, који би улио поверење целом систему да пређе са папира на електронску форму“.

 

Увоз и извоз ''на клик''

 

Управа царина је пре две године аутоматизовала транзитни царински систем, чиме је омогућила да се роба из Европске уније, земаља ЕФТА, Турске и Македоније кроз Србију превози на основу једне електронске декларације, која важи у току целе транзитне операције. Тада је у домаћим медијима оцењено да је управо тај потез на наше путеве вратио турске камионе, који су за транзит све чешће бирали Румунију и Бугарску.

 

Данас се Царина спрема за увођење система аутоматизованог увоза и извоза, и то на принципима електронског, односно пословања без папира. Цео систем биће усклађен са ЕУ стандардима у тој области, припремна фаза требало би, уз помоћ милион и по евра из ИПА фондова, да буде окончана у септембру 2019. године, док је план да потпуна аутоматизација заживи од 2023. године.

 

„Увођење система аутоматизованог увоза и извоза подразумева да ће се као стандарна декларација користити електронска порука, која у себи садржи електронски документ. Такође, сва комуникација између царинских органа, шпедитера, увозника, извозника или превозника вршиће се разменом електронских порука. Електронске поруке су законски прописане и потписане електронским потписом, што представља потпуну дигитализацију царинског система“, каже за Б&Ф заменик директора Управе царина Веселин Милошевић.

 

Према његовим речима, увођење аутоматизованог извозног система обезбедиће и брже остваривање права повраћаја ПДВ, пошто ће се доказ да је извозно оцарињена роба напустила царинско подруч- је аутоматски слати извозницима и Пореској управи, без обавезе физичког подношења оверених извозних декларација.

 

Милошевић као значајну предност аутоматизованог поступка издваја то да ће информациони систем Управе царина, а не царински службеник, вршити контролу електронске декларације, а информацију о евентуалним недостацима ће сам слати увознику, извознику или шпедитеру, укључујући и то да ли ће роба и пратеће исправе бити и физички прегледане или не. Наш саговорник констатује да највећи део трошкова настаје зато што сви учесници царинског поступка физич- ки долазе на царинске испоставе. „Када аутоматизација заживи, то више неће бити случај, па можете само да замислите колика је то уштеда времена и новца”, закључује Веселин Милошевић.

 

ППС образац


План развоја царинске службе
Синдикат
  

250 на 3030

 

Сва права задржана 2009 © Република Србија - Министарство финансија и привреде - Управа Царина