Отворена царинска линија

NCTS

ПКГ

 

AEO

 

Cefta Trade Portal

буџет

 

Семинари



Najvažniji konktakti

Студија мерења времена

 

 

Корак испред кријумчара

понедељак, 16 април 2018.

Веселин Милошевић, заменик директора Управе Царина објашњава како се технологијом одговара на безбедносне изазове

 

Управа царина помоћу 23 скенер уређаја, од чега је 10 мобилних, три стационарна, два скенера за преглед ручног пртљага, као и осам уређаја за контролу течности, у претходне три године открила је више од тону дроге, шест и по тона дувана, више од 170.000 боксова кријумчарених цигарета, 40 килограма злата и око 1.500 миграната.

 

Циљ нам је да укинемо традиционални начин контроле који се ослања на људску процену јер напредује и техника оне друге стране. Кријумчари се лако организују, смишљају нове начине да сакрију недозвољене супстанце, зато савремена царина тежи да буде корак испред њих, објашњава Веселин Милошевић, заменик директора Управе царина, за Данас.

 

 

О технолошким иновацијама у царини, са Милошевићем смо разговарали приликом представљања једног од поменутих мобилних скенера на Сајму аутомобила. Поред тога, царина за контролу користи и помоћне апарате – фибер техника, уређаје за детекцију прашкастих производа, апаратуру која путем ласера, за неколико секунди открива састав супстанци, упућује нас Милошевић, додајући да већина граничних прелаза има барем неки од ових апарата, док се на сваком прелазу налази пејџер за откривање повећаног нивоа радијације који контролише сва транспортна средства. Све ове иновације, неопходне су, не само јер и кријумчари осмишљавају нове тактике, већ и грађани и држава, али и међународна заједница то очекују.

 

– Царина Србије се сусреће са два супротстављена захтева – први је да се промет робе и путника преко граничних прелаза одвија брзо, ефикасно и без застоја, то је оно што друштво од нас тражи због финансијског ефекта, са друге стране државни систем од нас очекује да водимо рачуна о безбедности, сигурности, заштити здравља нације и спречимо кријумчаре разне робе. Да би се та два контрадикторна захтева помирила морамо да користимо најсавременију технологију, наглашава Милошевић. Он открива да је и међународна заједница изузетно заинтересована да технологија која се употребљава на српској царини буде на високом нивоу јер се налазимо у средишту важног региона.

 

– Налазимо се на рути која је позната као рута за транзит опојних средстава, а последњих неколико година том рутом се интензивно крећу мигранти. Наша обавеза према међународној заједници је да штитимо и бранимо ово подручје. Друга обавеза је да убрзамо процедуре како бисмо смањили трошкове. То значи да избацујемо папирологију из употребе, и до 2023. године комплетно пословање мора бити компјутеризовано. То је, са царинског аспекта једини предуслов да Србија постане пуноправни члан Европске уније, наглашава Милошевић. Он истиче да је велики део посла на овом плану обављен – да више не постоје царинске декларације и документација, те да царина „неће бити опструкција ни уско грло, већ локомотива у процесу приступања ЕУ“.

 

Овакве иновације, према његовим речима, важне су и за спречавање злоупотреба унутар саме администрације, јер искључују могући утицај појединца на царинске процесе.
– Корупција је практично немогућа јер нема људског одлучивања, избегли смо могућност дискреционог права запослених. Овде не постоје договори, црни, бели и сиви, овде су сви исти, све је препуштено крајње објективном приступу, скенер то омогућава. Све што се на једном месту контролише скенером, аутоматски иде у наш командни центар у коме обучени људи контролишу да ли цариници на локацији поступају у складу са правилима, објашњава заменик директора. А скенери се шаљу на прелазе за које анализа ризика покаже да су оптерећени или да се може појавити одређена роба.

 

Ови скенери, како нам је касније показао један од цариника специјално обучених за њихову употребу, препознају различиту густину терета који се превози преко границе, па се лако може видети човек сакривен међу пртљагом камиона, или пакети дроге сакривени испод резервног точка аутомобила. Зрачење које се користи је, за скениран терет и људе, минимално штетно, јер процес траје свега неколико минута, а сами цариници носе посебне уређаје којима региструју изложеност повећаној количини радијације.

 

Финансијска помоћ Кине и ЕУ

 

Царина ће, у складу са финансијским могућностима, наставити да набавља нову опрему, најављује Веселин Милошевић, додајући да је већина уређаја до сада купљена из буџета наше земље. „Највише новца до сада издвајало се из нашег буџета, а део средстава успевамо да добијемо од међународних кредита. Ови скенери, конкретно, набављени су захваљујући кредиту Републике Кине, док су за аутоматизацију транзита помогле донације Европске уније“.

 

ППС образац


План развоја царинске службе
Синдикат
  

570 на 3030

 

Сва права задржана 2009 © Република Србија - Министарство финансија и привреде - Управа Царина