Otvorena carinska linija

NCTS

NCTS

 

 AEO

 

Cefta Trade Portal

budzet

 

Seminari





Studija merenja vremena

 

Ko odlučuje o prodaji vozila na carinskim licitacijama

уторак, 15 мај 2018.

Gostujući 14. maja 2018. godine u emisiji ‘’Jutro sa Jovanom i Srđanom’’ na TV Prva, šefica Odseka za carinsko prekršajni postupak carinarnice Beograd Mirjana Otašević Lušić je objasnila ko zapravo donosi odluku da li će neki automobil koji je oduzet u prekršaju biti prodat na javnoj licitaciji.

 

 

Povod za gostovanje je bilo obraćanje automehaničara Vladimira Ristića ovoj televiziji, koji se radeći za izvesnu stranu agenciju, prema sopstvenoj tvrdnji, suočava sa teškoćama u preuzimanju vozila koja umesto da budu vraćena stranom vlasniku, završavaju na carinskim licitacijama.

 

Šefica Odseka za carinsko prekršajni postupak carinirnice Beograd je skrenula pažnju na činjenicu da carina kao izvršni organ samo sprovodi odluke koje je doneo sud i da ne odlučuje samostalno o tome koji automobili će biti izloženi javnoj prodaji, kao i na činjenicu da Vladimir Ristić nije stranka u postupku, pa samim tim nema ni pravo učešća u njemu.

 

''Iskreno da kažem, gospodin Ristić prvo treba da kaže u kom svojstvu istupa. On nema firmu ni agenciju, on istupa kao građanin koji pomaže stranim osiguravajućim društvima da pronađu vozila. On nije stranka ni u jednom postupku, eventuelno može kada ga taj neko konkretan ovlasti da preuzme vozilo i vrati ga u inostranstvo. U situaciji kada se vraća vozilo, obzirom da je to roba i našla se u carinskom prekršaju i nad tim vozilom nije sprovedena carinska procedura, tu ne može da se kaže izvolite ključeve i vratite. Već mora da se sastavi carinski dokumenat koji je inače međunarodni dokumenat po kojem vozilo treba da se vrati u inostranstvo. U tom trenutku on mora da vrati vozilo onome ko ga je ovlastio. Tu nastaje mali problem jer lica kada saznaju da moraju na zakonit načn da ih vrate, onda kažu da će doći taj čije je vozilo itd'', istakla je ona i dodala da se ''u svakom slučaju tu pokreće upravni postupak, po pravilima i zakonu o upravnom postupku. Kao što znate, organ uprave mora da donese odluku u roku od 30 odnosno 60 dana. Ako postoji neki problem onda se može uložiti žalba zbog ćutanja administracije. Ali gospodin u celoj priči nije stranka u postupku apsolutno. Niti je okrivljeni, niti ima tretman branioca niti bilo šta. Ako se obrati preko branioca, branilac u njegovo ime i za račun tog nekog lica, onda će postupak biti sproveden po zakonu. Ne možemo mi svakom zato što je nezadovoljan da objašnjavamo da je do 2004. postojalo Savezno veće za prekršaje, a da se od tada sve menja zbog transformacije do koje je došlo u državi.''

 

 

Sagovornica iz carinarnice Beograd se osvrnula i na činjenicu da je od 2010. godine za odlučivanje po prekršajnoj odgovornosti kada su u pitanju carinski prekršaji, isključivo je nadležan Prekršajni sud. Uloga carinske službe svodi se na to da je ovlašćeni podnosilac prekršajne prijave.

 

''Čak ne mora da se radi o vozilu koji je zaplenila carina. Recimo MUP zapleni vozilo, nama donese prekršajnu prijavu sa dokazima da se radi o spornom vozilu. Uz te dokaze vrlo često je priložena i provera preko Interpola i zna se da se radi o kradenom vozilu, ali je to vozilo oduzeto od našeg građanina koji je to vozilo neprijavljeno uvezao ili kupio na tržištu, a da nije znao. U tom slučaju MUP nama dostavlja po pravilu i veštačenje o broju motora i šasije i vozilo se kod nas smešta po carinski nadzor, konkretno Carinarnica Beograd ima svoj skladište. A druge čak i plaćaju iznajmljena skladišta gde se ta vozila drže do konačne odluke Prekršajnog suda. Kada sačinimo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, mi pored činjeničnog opisa prekršaja uz taj zahtev prilažemo sve dokaze i da je vozilo kradeno ako ga imamo u trenutku podnošenja zahteva, dostavljamo dokaz i da su na motorima i šasijama izvedene promene. Nakon toga, sve je odluka suda, jer mi nemamo pravo da odlučujemo od 2010. Kada dobijemo odluku suda, mora da se sačeka trenutak pravosnažnosti, jer i okrivljeni i mi kao ovlašćeni podnosioci zahteva imamo pravo da uložimo žalbu prekršajnom Apelacionom sudu. Kada odluka postane pravosnažna, u njoj stoji šta je sud odlučio, da li se roba tj. u ovom slučaju vozilo trajno oduzima i na koji način će se postupiti sa tom oduzetom robom. Sud ima pravo da u svojoj odluci navede da vozilo treba da se proda, a takođe ima pravo da ga ustupi nekom od organa. Kada se radi o ustupanju o tome, po pravilu, zaključak donosi Vlada.''

 

 

Drugi gost u studiju, Vladimir Ristić, nije uvažio iznetu činjenicu da carina ne donosi odluku o daljoj sudbini oduzetih vozila, već je nastavio sa neutemeljenim optužbama na račun carinske službe. Na pitanje kako takva potencijalno problematična vozila uopšte smeju da se prodaju, šefica Odseka za carinsko prekršajni postupak carinarnice Beograd je objasnila da se prodaja vrši po Uredbi o carinsko dozvoljenom postupanju sa robom i isključivo na osnovu pravosnažne presude nadležnog suda.

 

 

''Carina je izvršni organ i mora da poštuje i sprovodi ono piše u presudi suda. A sud ima sve činjenice, mi obavestimo sud kroz naš zahtev i da li je vozilo predmet potrage, čak i ako se obrati neka agencija za povraćaj vozila, to njihovo obraćanje dostavljamo sudu, jer se ono smatra imovinsko pravnim zahtevom. Agencije se neretko obraćaju i parničnim sudovima za naknadu štete i često se dešava da ih i oni odbiju za povraćaj vozila.''

 

 

Mirjana Otašević je takođe objasnila da su kupci na licitacijama upoznati sa tim na koji način je vozilo oduzeto i da su u obavezi da potpišu izjavu da su informisani sa svim dostupnim podacima o poreklu vozila. Kupac na licitaciji, dakle, nije neobavešten, već jako dobro zna šta kupuje i odluku o tome donosi uprkos rizicima sa kojima je upoznat.

 

PPS obrazac


 

Plan razvoja 2017-2020
Krenite na put

 
570 na 3030

Vodič za putnike


 

Сва права задржана 2009 © Република Србија - Министарство финансија и привреде - Управа Царина