Отворена царинска линија

NCTS

ПКГ

 

AEO

 

Cefta Trade Portal

буџет

 

Семинари



Najvažniji konktakti

Студија мерења времена

 

 

Добро информисани путници немају проблема на граници

среда, 11 јул 2018.

У сусрет летњој туристичкој сезони централна тема емисије „Србија онлајн“ ТВ Коперникус били су царински прописи у путничком промету. Тим поводом је у београдском студију ове телевизије гошћа била  Соња Лазаревић, помоћник директора у Сектору за контролу примене царинских прописа.

 

 

Она је на самом почетку, одговарајући на констатацију водитељке да су девизни прекршаји чести и на питање шта је оно што царински службеници раде да се то сузбије рекла, да је зачуђујуће то, што се упркос бројним обавештењима и настојању Управе царина да свим комуникационим каналима допре до путника, највећи број прекршаја односи управо на непријаву готовог новца приликом преласка наше границе:

 


„Управа царина је модерна служба, транспарентна у свом раду која има добру комуникацију како са путницима, тако и са пословном заједницом и медијима. Циљ нам је да се царинска служба не доживљава само кроз своју рестриктивно улогу, него да превентивним методама, а пре свега пласирањем информација омогућимо путницима леп и пријатан боравак у Србији, да нашу земљу памте по нечем добром, никако по лошем, и да нашу границу прелазе без стреса и без дуготрајне процедуре“, рекла је Лазаревићева.

 

 
Објашњавајући детаљније шта царинска служба ради по том питању, она је казала, да је између осталог ове године доштампан и додатни тираж Водича за путнике, који садржи све обавезе и права путника који прелазе границу Републике Србије, као и информативни плакат о уносу и износу девиза, који је постављен на све граничне прелазе и на улазу и на излазу из земље, додавши:

„Уколико се не пријави износ новца већи од 10.000, тај новац се заплењује, спроводи се поступак, али се не завршава све са том прекршајном пријавом, већ ми и даље учествујемо у том поступку, јер је наша улога у безбедности важна. Не може се рећи да је путник који долази на нашу границу необавештен. Сви они долазе из земаља ЕУ, а наши прописи су потпуно усаглашени са европским, па самим тим се подрзумева да уколико поштујеш прописе у својој земљи, онда треба да поштујеш и прописе земаља кроз које транзитираш. Зато смтрам да су ретки они који нису обавештени, а они који носе три, четири, па и десет пута већу суму од дозвољене, свакако не спадају у групу необавештених.“

 


 

Када је реч о домаћим путницима Соња Лазаревић је истакла да је њима путнички водич допступан у електронској форми на сајту УЦ, који је прилагођен свима који желе да се обавесте о свему што треба знати приликом преласка државне границе и да осим тога постоји и фејсбук страница, преко које се такође обавља жива комуникација. Он је истакла и да су представници УЦ пририсутни, како у домаћим, тако и у страним медијима, нарочито пред празнике или пред сезону годишњих одмора, а што се статистике тиче Лазаревићева је изнела:

 

„У последње три године запленили смо 13 милиона евра, током 2017. године 4.5 мил еура, а тај тренд се наставља. Од почетка године је заплењено преко 1.500.000 евра и нешто али као што сте видели данас стижу нови прекршаји, тако да статистички посматрано Управа царина сваке године заплени око три милиона евра, који се сливају у државну касу“.

 

 

На опску водитљке да је царина једна од институција које највише уливају у државну касу помоћница у Сектору за контролу примене прописа се сложила:

 

„Да ми смо познати по томе. Познато је да смо прошле године попунили 48% државног буџета, о чему је било доста приче у медијима, што је заиста изузетно и што треба да се објасни. Људи треба да знају каква је наша улог и да ми са једне стране имамо тај фискални ефекат, начи убирање дажбина за буџет, а са друге стране треба да и сузбијемо сваки облик кријумчарења, значи и да спречимо сваку опасност по безбедност земље“.

 

 

У даљем разговору Лазаревићева је истакла да је на основу података кроз анализу ризика долази до статистике да су најчешће у девизним прекршајима држављани западних земаља, најчешће турске и албанске националности који за време празника и годишњих одмора транзитирају кроз РС. Они путују у врло скупим колима нејчешће немачких, холандских и аустријских регистарских ознака, а да су Батровци, Градина и Прешево гранични прелази на којима су најчешће заплене новца. Она је такође додала да ризици повезани са кријумчарењем девиза представљају посебну претњу:

 

„Дешава се да вест о заплени новца на нашој ФБ страници прате коментари „јадни путници“ и слично, међутим, потребно је то мало шире гледати, јер ако се зна да постоје платне картице, којима пренос новца није ограничен, а неко ипак носи и до 10 пута већу суму од 10.000 евра и не пријави то, значи да постоји нека позадина. Најчешће се сумња да је тај новац стечен неким нелегалним делатностима, било да је реч о продаји наркотика, проституцији, клађењу итд, и на тај начин се „пере“. Или, што је још горе таквим новцем се често купују оружје и наркотици и зато је наша улога овде веома битна, у контексту борбе против тероризма.”

 

 

На питање која је била највећа заплена новца Соња Лазаревић је рекла да се она десила пре 13 година, када је заплењен износ од преко три милиона евра на Градини, када су двојица бугарских држављана покушала да за одређену своту новца превезу преко границе луксузни бе-ем-ве нафилован девизама. Она је подсетила и на велику прошлогодишњу заплену 400.000 норвешких круна на Прешеву, 115.000 евра које је Туркиња на Батровцима покушала да пренесе у доњем вешу, где је пронађена и велика количина девиза у левом жмигавцу аутомобила или међу гардеробом.

 

Она је истакла да су цариници изузетно обучени, као и да постоји одлична сарадња са другим државним органима, превсходно са Управом за спречавање прања новца, али и са страним царинским администрацијама са којима се размењују информације о запленама како новца, тако и свих осталих роба, подсећајући гледаоце на крају гостовања, да су путници, било да је реч о страним или домаћим држављанима, дужни да пријаве сваки износ новца већи од 10.000 евра, али и све вредне ствари које са собом носе мимо личног пртљага.

 

ППС образац


План развоја царинске службе
Синдикат
  

250 на 3030

 

Сва права задржана 2009 © Република Србија - Министарство финансија и привреде - Управа Царина