Preskoči veze navigacije
Uvoz polovnih vozila
Licitacije
Poštanske pošiljke
Uvoz kineske robe
Privremeni uvoz/izvoz
Selidbe
Lični prtljag
Kućni ljubimci
Unos biljaka
Unos lekova
Unošenje/iznošenje deviza
Povraćaj PDV
Unos oružja
Unos i iznos umetnina
Krenite spremni na put
Carinjenje u putničkom prometu sa inostranstvom
Povlastice za invalide

 Otvorena carinska linija

NCTS

NCTS

 

 AEO

 

Cefta Trade Portal

budzet

 

Seminari





Studija merenja vremena

 

1. Da li sam oslobođen plaćanja uvoznih dažbina ako se sa svojim pokućstvom vraćam u zemlju?

 
Da, po Carinskom zakonu domaći državljani koji se vraćaju iz inostranstva oslobođeni su plaćanja uvoznih dažbina kada žele trajno da donesu svoje pokućstvo.

 

Ukoliko se radi o mešovitom braku, dokumentacija treba da glasi na onog supružnika koji ima srpsko ili dvojno državljanstvo.

 

2. Da li isto pravo imaju i strani državljani?

 

Pored domaćih, ovo pravo imaju i strani državljani koji su dobili državljanstvo ili azil, odnosno odobrenje za stalno nastanjenje u Republici Srbiji. Dakle, oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina na predmete za svoje domaćinstvo, osim na motorna vozila.

 

Detalje o tome šta u tom slučaju treba da priložite uz pisani zahtev za oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina pogledajte u odgovoru na pitanje broj 8. 

 

3. Šta mi je neophodno od dokumenata?

 

Od dokumenata je potreban je detaljan popis selidbenih stvari koje osoba i sama može da popiše, kao i okvirna procena njihove ukupne vrednosti.

 

4. Da li je ova povlastica povezana sa nekim limitom u vrednosti pomenutih selidbenih stvari?

 

Da, povlastica važi samo ukoliko vrednost tih stvari ne prelazi iznos od 5.000 evra. 


5. Postoji li još neki uslov koji treba da se zadovolji da bi se ostvarila povlastica?


Povlastica neće moći da se ostvari ukoliko se uz spisak popisanih stvari ne dostavi i potvrda da je na radu u inostranstvu osoba provela neprekidno najmanje dve godine. Tu potvrdu ona može pribaviti bilo u našem Konzulatu ili u firmi u kojoj je bila zaposlena.

 

Više detalja na stranici:

http://www.upravacarina.rs/cyr/Putnici/Stranice/CarinskePovlastice.aspx

 

 

6. Može li pravo na unos pokućstva u Republiku Srbiju bez uvoznih dažbina da se ostvari po osnovu bračne zajednice sa domaćim državljanima?

 

Pravo na unos pokućstva u Republiku Srbiju bez uvoznih dažbina NE MOŽE da se ostvari po osnovu bračne zajednice sa domaćim državljanima, kao ni u slučaju da domaći državljanin nije neprekidno radio u instranstvu najmanje dve godine.


U tom slučaju, pokućstvo je moguće uneti u Srbiju, ali samo uz plaćanje uvoznih dažbina koje će biti obračunate prema trenutno važećoj Carinskoj tarifi za svaku stvar ponaosob.

 

7. Da li ću plaćati uvozne dažbine na svoje polovne stvari (belu tehniku, televizor, nameštaj i sl.) koje želim da donesem u zemlju kada budem dolazio na odmor?


Da, uvozne dažbine se u tom slučaju plaćaju. Možete formalnosti završiti na samom graničnom prelazu u takozvanom ''skraćenom carinskom postupku'' kada će vam roba biti procenjena i ocarinjena jedinstvenom carinskom stopom od 10%.
Naravno kao i svaki državljanin Srbije i Vi imate pravo da za svoje lične potrebe i potrebe svog domaćinstva u zemlju unesete robu u vrednosti od 100 evra, tako da ako se neki od tih polovnih uređaja uklapa u ovu vrednost – nećete za njega plaćati dažbine.

 
8. Da li su osobe koje su dobile državljanstvo u Republici Srbiji, azil, odnosno odobrenje za stalno nastanjenje, oslobođene od plaćanja uvoznih dažbina na predmete za svoje domaćinstvo?


Da, osobe koje su dobile državljanstvo u Republici Srbiji, azil, odnosno odobrenje za stalno nastanjenje, oslobođene su od plaćanja uvoznih dažbina na predmete domaćinstva, osim na motorna vozila. Zakonodavac nije ograničio vrednosni limit za oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za ovu kategoriju lica.


Da bi iskoristio ovu povlasticu korisnik uz pismeni zahtev za oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina podnosi carinskom organu i sledeće:


1. Potvrdu nadležnog organa unutrašnjih poslova o prijemu u državljanstvo Republike Srbije, odnosno potvrdu da je dobio azil ili odobrenje za stalno nastanjenje u Republici Srbiji;


2. Spisak premeta za domaćinstvo koje unosi, odnosno uvozi, sa naznačenjem vrste i količine predmeta.

 
Spisak predmeta domaćinstva korisnik povlastice podnosi carinskom organu u dva primerka, najkasnije uz zahtev za oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina.

 

9. U kom vremenskom roku od trenutka dobijanja državljanstva/azila imam pravo da uz povlasticu uvezem predmete domaćinstva?


Korisnik povlastice može da uveze predmete domaćinstva u roku od jedne godine od dana dobijanja državljanstva Republike Srbije, odnosno azila ili odobrenja za stalno nastanjenje u Srbiji.

 

10. Od kog trenutka se računa taj rok?


Rok od jedne godine od dana dobijanja državljanstva računa se od dana upisa u knjigu državljana, a ne od dana preuzimanja dokumenta o prijemu u državljanstvo Republike Srbije.

 

11. Da li da bih iskoristio ovu povlasticu, sve selidbene stvari moram da preselim odjednom ili ne?

 

Ne morate sve da preselite odjednom. 
Jedan primerak Spiska predmeta domaćinstva carinski organ prilaže uz deklaraciju prilikom uvoza, a drugi, overeni primerak, vraća korisniku povlastice, naznačujući koji su predmeti uvezeni.


Ako korisnik povlastice naknadno uvozi predmete domaćinstva, prilikom njihovog uvoza podnosi carinskom organu svoj primerak overenog Spiska predmeta domaćinstva, odnosno dopunu tog spiska koji overava carinski organ.
Carinski organ koji je overio Spisak predmeta domaćinstva staviće o tome zabelešku na pasoš korisnika povlastice, upisati datum i to overiti pečatom.

 

12. Da li ja tim predmetima mogu odmah slobodno da raspolažem ili čak i da ih prodam?


Ne možete. Prema Carinskom zakonu roba koja je bila oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina ne može se otuđiti, dati na korišćenje drugom licu ili drukčije upotrebiti, osim u svrhe za koje je bila oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina u roku od TRI GODINE od dana stavljanja u slobodan promet.
Možete slobodno raspolagati samo onim predmetima za koje su plaćene uvozne dažbine.


Ova roba ne može se davati u zalog, na pozajmicu ili kao obezbeđenje za izvršenje druge obaveze.

 

13. U slučaju da hoću da platim dažbine, kako ćete odrediti vrednost tih polovnih stvari?


Za svaku robu je moguće odrediti vrednost, a visina uvoznih dažbina utvrđuje se prema stanju robe i u skladu sa propisima koji važe u momentu podnošenja.

 

 

14. Da li plaćam carinske dažbine i šta mi je potrebno od dokumentacije ako želim da svoj polovan nameštaj transportujem iz Srbije u zemlju gde sam kupio nekretninu?

 

Ne, carinske dažbine se ne plaćaju na našoj carini ukoliko pokućstvo koje transportujete nije namenjeno preprodaji u drugoj državi. Međutim, morate se informisati u vezi sa carinskom procedurom i potrebnom dokumentacijom zemlje u koju prevozite pokućstvo. To je najbolje učiniti obraćanjem njihovim carinskim organima ili preko špeditera. Ukoliko nameštaj prevozite u putničkom prometu (automobilom sa prikolicom ili kombijem), potrebno je samo da prilikom izlaska iz zemlje našim carinicima pokažete tačan spisak pokućstva koje prevozite, sačinjen u dva primerka, koji će oni nakon provere overiti. Ako ga pak prevozite u teretnom prometu (kamionom), potrebno je obratiti se nadležnoj carinarnici, koja će sačiniti dokumentaciju za izvoz pomenutog pokućstva.

 

15. Da li se vrednost selidbenih stvari u iznosu od 5.000 evra odnosi na pojedinca ili na porodicu?

 

Navedena povlastica važi za svaku osobu koja je najmanje dve godine neprekidno provela na radu u inostranstvu ukoliko se priloži valjana dokumentacija, uz napomenu da se ona ne odnosi na maloletna lica, odnosno punoletna lica koja u stranoj zemlji nisu bila u radnom odnosu. Na primer, ako je u pitanju bračni par, potrebno je da svako od supružnika priloži po dva primerka overenog spiska stvari, čija procenjena vrednost ne sme prelaziti 5.000 evra.

 

16. Pošto se vraćam u Beograd, gde mogu da overim spisak stvari? Da li je moguće spisak overiti i elektronskim putem, a u kontaktu sa nadležnim odeljenjem carinarnice u Beogradu?

 

Spisak sa popisanim stvarima overava špediter koga ste angažovali, a nakon toga može da se dostavi elektronskim putem carinarnici.

 

17. Da li deo stvari sa spiska mogu da unesem u zemlju lično, s obzirom na to da se radi o osetljivim i lomljivim stvarima?

 

Popisane stvari mogu da se prenesu i lično, ali se u tom slučaju, radi provere,  privremeno smeštaju pod carinski nadzor do okončanja carinskog postupka.

 

18. Da li potvrdu o radnom odnosu koju mi je izdao poslodavac u inostranstvu treba da prevedem na srpski?

 

Da, potvrda treba da se prevede na srpski jezik.

 

19. Da li je moguće dopuniti spisak kasnije u roku od godinu dana od dana overe?

 

Overeni spisak selidbenih stvari koji se dostavi carinarnici mora biti konačan, ali se stvari mogu u više navrata uvoziti u narednih godinu dana.

 

20. Imam nameru da se preselim iz Srbije u Nemačku. Šta je neophodno da pripremim od dokumenata kako bi kombi natovaren sa ličnim stvarima nesmetano krenuo iz Srbije i prešao granicu sa Mađarskom?

 

Isto kao i u slučaju uvoza, potrebno je da napravite spisak stvari, koji će zajedno sa izvoznim dokumentima overiti carinski organ, a istom će ga podneti carinski agent kojeg budete angažovali.

 

PPS obrazac


 

Plan razvoja 2017-2020
Krenite na put

 
570 na 3030

Vodič za putnike


 

Sva prava zadržana 2009 © Republika Srbija - Ministarstvo finansija i privrede - Uprava Carina