Preskoči veze navigacije
Orgаnizаcijа službe
Istorijat carinske službe
Istorijat carinskog zakona i carinske tarife
Carinska uniforma kroz vreme
Stalna izložbena postavka
Galerija slika
Dan carinske službe
Strategija razvoja i modernizacija
Budžet

 Otvorena carinska linija

NCTS

NCTS

 

 AEO

 

Cefta Trade Portal

budzet

 

Seminari





Studija merenja vremena

 

ISTORIЈAT CARINSKE SLUŽBE

 

Carina, jedan od simbola nacionalne nezavisnosti i suvereniteta zemlje, od njenog nastanka pa do današih dana prošla je dug i težak put u svom institucionalnom izrastanju.


Dušanov Zakonik (Prizrenski prepis)

Oslanjajući se na «Nomokanon» Save Nemanjića iz XIII veka, koji je predstavljao skup crkvenih i svetovnih pravnih propisa, u vreme razvijanja feudalne države 1349. godine nastao je Dušanov zakonik dopunjen 1354. godine, kojim je normiran najveći broj društvenih odnosa. Članovi 120. i 121. ovog Zakona odnose se na carinu.

 

  Organizacija carinske službe u Srbiji

 


Začeci carinske službe

U srednjovekovnoj Srbiji carina se kao pojam prvi put pojavljuje u XII veku. Tada nisu postojale pogranične carine, već se roba carinila na određenim trgovima u mestima sa jakim trgovačkim prometom. Najpoznatije carinarnice u primorskim krajevima nalazile su se u Sv. Srđu na Bojani, u Dalju na obali Drima, a u unutrašnjosti Srbije u Brskovu, u Sv. Spasu (na putu Skadar – Prizren), u Novom Brdu, Rudniku, Trepči, Prizrenu i Plani na Ibru.

 

 

Organizacija carinske službe u Srbiji

   
 

Organizacija carinske službe u Srbiji 1804–1914. godine

Organizacija carinske službe u Srbiji

U maju 1804. godine postavljen je đumruk (carinarnica) na Savi kod Ostružnice. U postojećim izvorima iz tog doba nije sačuvan tačan datum otvaranja ostružničke đumrukane, ali je zato moguće utvrditi približan dan koji može biti uzet kao Dan Carine Srbije i to zahvaljujući pre svega sećanjima Karađorđevog buljukbaše Petra Јokića (oko 1779-1852). To je jedini izvor iz tog doba, ali upoređivanjem sa drugim, došli smo do zaključka da je taj datum približno 25. maj 1804. godine.

 

Srbija u doba vladavine Kneza Miloša imala je ukupno 16 pograničnih carinarnica, i to: Šabačku, Mitrovačku, Ostružničku, Višnjičku, Gročansku, Smederevsku, Dubravičku, Ramsku, Varvarinsku, Јaseničku, Obrešku, Livadašku, Crkvenačku, Gornjomoravsku, Donjomoravsku i Viničku.  Najznačajnija je bila Beogradska carinarnica, koju je do predaje Knezu Milošu 21. decembra 1833. godine držao neposredno beogradski vezir. Iste godine Knez Miloš je svojim ukazom postavio osoblje carinarnice i posebnim uputstvom odredio njihove dužnosti. Povlačenjem Kneza Miloša sa vlasti 1839. godine, na srpskim granicama bilo je 18 carinarnica. 

 Organizacija carinske službe u Srbiji

Zakon o ustrojstvu đumruka iz 1863. godine uneo je izvesne promene u ovu organizaciju kada je broj carinarnica povećan na 27. Uvedene su tri nove carinarnice prema Austriji (Grocka, Gradište i Donji Milanovac), iako su u njima carinici postavljeni tek od 1865. godine. Opšti raspored carinarnica u suštini je ostao nepromenjen. Carinskom službom je od samih početaka rukovodilo ministarstvo finansija, a prvi put ustanovljen je zaseban organ nadležan samo za carinu 1875. godine. Bio je to nadzornik đumruka, a 1885. godine se oformilo i carinsko odeljenje.

 Organizacija carinske službe u Srbiji

Neposredno po sticanju nezavisnosti 19. decembra 1878. godine kneževim ukazom odlučeno je da se sa stare srpsko-turske granice carinarnice premeste na novu granicu. Konačno, 1893. godine, kralj Aleksandar je usvojio Zakon o izmenama i dopunama zakona o ustrojstvu carinskom iz 1863. godine kojim su učinjene korenite reforme u organizaciji carinske službe. Carinarnice su definisane kao državne ustanove koje su direktno potčinjene ministru finansija.

 

Sve carinarnice u skladu sa mestom i trgovačkim prometom, podeljene su u četiri reda: u prvi red su dospele carinarnice sa neograničenom službom, a u drugi, treći i četvrti red raspoređivane su carinarnice sa ograničenom službom. Tada je formirana mreža od 35 carinarnica od kojih su dve imale kategoriju prvog reda, šest drugog reda, dvanaest trećeg reda i preostalih petnaest četvrtog reda, sa ukupno četiri izdvojene filijale. Završetkom balkanskih ratova Srbija je svoju vlast proširila i na novooslobođene krajeve Stare Srbije i Makedonije. Proširena je i mreža carinarnica. Novom organizacijom uvedeno je 22 nove carinarnice, a ukinuto je 13 postojećih, i to: Dubravička, Kragujevačka, Vranjska, Davidovac, Radujevačka, Јavorska, Prepolačka, Raška, Baltaberilovačka, Golubačka, Dobranjska, Ržanska i Negotinska. 

 

Organizacija carinske službe u Srbiji Organizacija carinske službe u Srbiji Carinska uprava delila se na administrativni Odsek, tarifni Odsek i Odsek za finansijsku stražu. Načelnik uprave, sa šefovima Odseka, obrazovao je Carinski savet koji je imao zadatak da razmatra sva važna pitanja za carinu i carinsku službu.

 

Činovnike u carinskoj upravi postavljao je svojim ukazom kralj. U carini nije moglo biti zaposleno lice koje nije imalo bar šest razreda srednjih trgovačkih ili tehničkih škola. Načelni raspored carinarnica bio je na granici, a mogle su biti otvorene i u unutrašnjosti zemlje.

  

Organizacija carinske službe u Srbiji Neposredna nadležnost carinarnica bila je u zoni „10 km od granice”, a svaka carinarnica je imala svoj deo carinske granice. Sama organizacija carinarnica menjana je više puta. Tako su se one u nekom periodu delile na glavne carinarnice I reda, glavne carinarnice II reda, sporedne carinarnice, dok su u drugom periodu bile jednostavno podeljene od prvog do četvrtog reda.

 

 Za vršenje poslova u carinarnici, zavisno od njene veličine i značaja, određivana su radna mesta u širokom spektru: upravnik carinarnice, kontrolor, blagajnik sa pomoćnikom, pregledač, magacioner statističar, pisar, praktikant za administraciju, pozornik na spoljnoj administraciji, krmanoš i vozar za robu i čamce, nosač za nošenje robe. U carinarnici su bili i finansijski stražari, nosači i služitelji koje je postavljao upravnik carinarnice a plaćani su iz opšteg kredita.

 

Organizacija carinske službe u Srbiji Broj zaposlenih zavisio je od veličine carinarnice, njene važnosti i veličine prometa. Nastojalo se da u svakoj budu barem po dva zaposlena od kojih je jedan mogao biti i pripravnik. U praksi to često nije realizovano, tako da je veći broj sporednih carinarnica imao samo po jednog zaposlenog. Zakonom je bilo propisano da za upravnika carinarnice nije mogao biti postavljen niko ko nije bar pet godina proveo kao ukazni carinski činovnik. Opšta histerija smene činovničkog kadra koju je postavila stara vlada ili dinastija, nakon promene vladajuće partije ili dinastije, nije mimoišla ni carinsku službu. Carinski činovnici nisu imali potrebnu dozu sigurnosti neophodnu u vršenju službe i nisu bili zaštićeni od političkih i dinastičkih progona krajem XIX i početkom XX veka. 

 

Carinska služba između dva svetska rata

Posle Prvog svetskog rata, prvo u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a posle i u Kraljevini Јugoslaviji, zbog unutrašnjih protivurečnosti, kriza i zaoštravanja međunarodnih odnosa, carinska služba bila je u podređenom položaju. U sastav carinske vlasti ulazili su: Ministarstvo finansija s Odeljenjem carina, finansijske direkcije s odsecima za carine, carinarnice sa carinsko-hemijskim labaratorijama i Carinskim biroom, centrale carinske blagajne i finansijske kontrole.

 

Specijalna institucija carinske vlasti bio je Carinski savet koji je obrazovao načelnik Odeljenja carina i koji su sačinjavali šefovi odseka i referenti odeljaka, a rešavani su problemi o svim važnijim pitanjima iz carinske struke.

 

Organizacija carinske službe u Srbiji Pri finansijskim direkcijama bili su odseci za carine u Beogradu, Zagrebu, LJubljani, Skoplju, Splitu i Dubrovniku. Carinarnice su bile neposredno podređene odsecima za carine. Postojale su glavne carinarnice i carinarnice prvog i drugog reda. Glavne carinarnice bile su u Beogradu, Dubrovniku, Zagrebu, LJubljani, Mariboru, Novom Sadu, Osijeku, Sarajevu, Skoplju, Solunu, Splitu, Subotici i Sušaku. Carinarnica u Solunu nalazila se na teritoriji Kraljevine Grčke pri Јugoslovenskoj slobodnoj zoni u Solunu. Carinska služba delila se na konceptnu, stručnu, finansijsku, kontrolnu i manipulativnu, dok su se činovnici mogli podeliti prema njihovim školskim kvalifikacijama. Carinska služba Kraljevine Јugoslavije, zajedno sa delom finansijske straže, imala je pred rat oko 4.000 zaposlenih.

 

Organizacija carinske vlasti u Kraljevini Јugoslaviji
Carinarnice I i II reda sa Odeljcima i Odsecima (1936. godina)

1. Bar sa Odeljcima u Sukobinu i Ulcinju
2. Bezdan sa Odeljcima u Bačkom Bregu i Riđici
3. Bela Crkva sa Odeljcima u Vračev Gaju, Kusiću, Kruščici i Dobričevu
4. Beograd sa Odeljcima u Pančevu, Zemunu, Železničkoj stanici, na Pošti, na Dunavskom keju i na aerodromu u Zemunu
5. Biograd na moru
6. Bitolj sa Odeljcima u Grudišnici, Dragošu, LJubojni i Stenju                       
7. Velika Kikinda sa Odeljcima u Banatskom Aranđelovu u Srpskom Itebeju
8. Veliko Gradište
9. Virovitica sa Odeljcima u Terezinom Polju i Јelačićevu
10. Vršac sa Odeljcima u Јaši Tomiću i Vatinu
11. Vrška Čuka
12. Gornja Radgona sa Odeljcima Cmureku, Gederovcima, Cankovi, Serdeci, Hodošu i Trikovi
13. Debar sa Odeljcima u Blatu i Mirešu
14. Dravograd-Meža sa Odeljcima u Prevalju, Remšniku, Zgodnoj Vizingi, Remnici, Viču, Libeliču, Holmecu, Mežici, Koprivni i Solvači
15. Dubrovnik
16. Đakovica sa Odeljcima Ponoševac i Žub
17. Đevđelija sa Odeljcima  Novo Selo, Dobran, Huma i Rožden i Odsecima u Nikoliću, Bogorodici i Mojinu
18. Zagreb sa Odeljcima Bosanski Brod, Karlovac i Sisak, sa Odsecima Poštanskim, Saobraćajnim na stanici Glavni kolodvor i Vazduhoplovno pristanište
19. Zamet sa Odeljcima  Drenova, Hosta, Kastav i Klenjska Cesta
20. Zemunik sa Odeljcima Bibinje, Babidub, Murvica, Briševo, Dikla i Privlaka
21. Јesenice sa Odeljcima Boljinska Bistrica, Kranjska Gora, Potkorensko Sedlo, Rateča i Bled
22. Koprivnica sa Odeljkom Goli
23. Korčula sa Odeljkom Bela Luka
24. Kotor sa Odeljcima Risan i Budva
25. Kotoriba sa Odeljcima Čakovac, Donja Lendava, Letenjski Most i Genterovci
26. Krk sa Odeljkom u Malinskoj
27. LJubljana sa Odeljcima u Sorici, Leskovici, Sovodnju, Žiri, Sv. Ani, Јezerskom i u Carinsko-vazduhoplovnom pristaništu
28. Makarska
29. Maribor sa Odeljcima i Sv. Јuriju, Svečini, Št. Ilju i Sl. Gori
30. Metković
31. Novi Sad
32. Obrovac – carinarnica II reda
33. Osijek sa Odeljcima u Vukovaru, Vinkovcima, Belom Manastiru, Donjem Miholjcu, Kneževu i Baranjskom Petrovom Selu
34. Ohrid sa Odeljkom u Sv. Naumu
35. Pag – carinarnica II reda sa Odeljcima Karlobagu, Novali i Košljunu
36. Podgorica sa Odeljcima Tuzi, Skla, Vir Pazar, Rijeka Crnojevića, Gusinje i Cijevna
37. Prahovo sa Odeljcima u Tekiji, Kladovu i Radujevcu
38. Preko sa Odeljcima u Istu i Silbi
39. Prizren sa Odeljkom u Žuri i Odsekom u Vraništu
40. Rab – carinarnica II reda
41. Rakek sa Odeljcima u Planini, Kalcu, Hotedržici i Leskovoj Dolini
42. Sarajevo sa Carinsko-poštanskim odsekom
43. Skoplje sa Odeljcima u Bosiljgradu, Krivoj Palanci i Carevom Selu
44. Smederevo
45. Solun
46. Split sa Carinsko-poštanskim odsekom i Odeljcima u Omišu, Dugiratu, Vranjici, Sućurcu, Trogiru, Hvaru, Visu i Komiži
47. Struga sa Odeljcima u Ćafa-Sanu i G.Belici
48. Subotica sa Odeljcima u Horgošu, Novom Kneževcu i Bajmok
49. Sušak sa Odeljcima u Bakru, Kraljevici, Crikvenici, Senju i železničkoj stanici Plase
50. Herceg Novi sa Odeljcima u Zelenici i Budvi
51. Caribrod sa Odeljcima u Klisuri i Gradinju
52. Šibenik

 

Ministri finansija
Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

Organizacija carinske službe u Srbiji 1918. Stojan Protić

1918. – 1919. Momčilo A. Ninčić

1919. – 1920. Vojislav S. Veljković

1920. Velizar S. Јanković

1920. – 1921. Kosta Stojanović

1921. Milorad Drašković

1921. – 1922. Kosta Kumanudi

1922. – 1924. Milan Stojadinović

1924. Mehmed Spaho

1924. – 1926. Milan Stojadinović

1926. Nikola Uzunović

1926. Ninko Perić

1926. – 1928. Bogdan St. Marković

1928. – 1929. Niko Subotić

 

Ministri finansija
Kraljevine Јugoslavije

Organizacija carinske službe u Srbiji 1929. – 1931. Stanko Švrljuga

1931. Đorđe Đurić

1931. – 1934. Milorad Đorđević

1934. – 1935. Milan Stojadinović

1935. Miloš Bobić

1935. – 1936. Marko Kozulj

1936. – 1939. Dušan Letica

1939. Vojin Đuričić

1939. – 1943. Јuraj Šutej

 

 

Slika: Milan Stojadinović, ministar finansija u nekoliko Vlada Kraljevine SHS i Kraljevine Јugoslavije

 

 

Organizacija carinske službe posle Drugog svetskog rata

Carinska služba posleratne Јugoslavije počela je sa radom 15. novembra 1944. godine, i to u carinarnicama na oslobođenoj teritoriji. Decembra 1944. godine u okviru Državnog povereništva finansija obrazovano Odeljenje carina, kao i carinski inspektorati i carinarnice. Organizaciona mreža carine 1945. godine, pa sve do 1947. godine bila je bazirana na stanju do 6. aprila 1941. godine. U toku 1947. godine ukinuta je finansijska straža i deo njenih poslova preuzeli su organi carinske službe, a ukinuti su i carinski inspektorati. U vreme administrativnog upravljanja, razvoj carinske službe bio je dosta usporen, i njena uloga je bila periferna u sistemu spoljnotrgovinske razmene.

 

Organizacija carinske službe u Srbiji Iz tih razloga lokacija carinarnica i carinskih odeljaka bila je na granici, i u samo nekoliko najrazvijenijih privrednih centara u zemlji. Do 1963. godine sprovedene su važne organizacione promene, tako da je na kraju ovog perioda bilo ukupno 33 carinarnice. Period od 1963. do 1984. godine poznat je po snažnom organizacionom razvoju službe, kada se težilo njenom približavanju potrebama privrede.

 Organizacija carinske službe u Srbiji

Tada je mreža organizacionih jedinica bila prilično razvijena i ravnomerno raspoređena. Osnovano je 8 carinarnica, 160 carinskih ispostava i referata, 9 carinskih labaratorija i 5 regionalnih jedinica ERC-a za automatsku obradu podataka. 
 

Organizacija carinske službe u Srbiji Posle Drugog svetskog rata veći broj carinika nastavio je da radi u službi. U periodu od 1947/48. godine okončana je organizacija na novim osnovama. Nakon kadrovskih promena 1953. godine carina je imala svega 670 zaposlenih. U ovom periodu kvalifikaciona struktura zaposlenih bila je veoma loša. Oni sa visokom školskom spremom bili su pravi izuzetak.

 

Organizacija carinske službe u Srbiji  Za rad na granici, gde su bili naročito teški uslovi za rad, birani su mladići i devojke sa omladinskih radnih akcija, a delom i iz redova ЈNA i organa unutrašnjih poslova. Tokom 60-ih pa do sredine 70-ih godina iz osnova je promenjena kadrovska struktura službe u korist kadrova sa višom i visokom školskom spremom. Uloženi napori doveli su do toga da je služba skoro udvostručena i 1984. godine zapošljavala je 4.414 carinika. 

 

Raspadom SFRЈ 1991. godine i formiranjem SRЈ dolazi do velikog smanjenja broja carinarnica, tačnije od 40 ostalo ih je svega 14. Otvoreni su novi granični prelazi prema bivšim republikama i nastavljen je kontinuitet procesa rada. Do 2001. godine carinska služba je bila savezni organ i direktno je bila odgovorna saveznoj vladi.

 

Organizacija carinske službe u Srbiji U 2001. godini u carini je bilo 3.129 zaposlenih. U svom sastavu je imala 15 carinarnica, 149 carinskih ispostava, 21 carinski referat, 78 međunarodnih graničnih prelaza i 7 prelaza za pogranični saobraćaj. NJen značaj se ogleda u obavljanju fiskalne, zaštitne, bezbednosne i informatičke funkcije.

 

Danas je Uprava carina sastavni deo Ministarstva finansija. Carinska služba danas čuva 2.114 km kopnene i 700 km rečne granice. Ima 2.542 zaposlena u 14 carinarnica, 92 carinske ispostave, 26 carinskih referata za robno carinjenje, 76 graničnih prelaza i 9 carinskih kontolnih punktova.

 

PPS obrazac


 

Plan razvoja 2017-2020
Krenite na put

 
570 na 3030

Vodič za putnike


 

Sva prava zadržana 2009 © Republika Srbija - Ministarstvo finansija i privrede - Uprava Carina