PRIVREMENI UVOZ

NAPLATA KOMPENZATORNE KAMATE

 Odredbama člana 285. stav 5. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom  („Sl.glasnik RS“, br.93/2011) propisani su slučajevi u kojima se kompenzatorna kamata neće naplatiti, te je tačkom 8. navedenog člana propisano da se kompenzatorna kamata neće naplaćivati kada je nastao carinski dug i za taj dug je bilo položeno obezbeđenje.
       U vezi sa citiranom odredbom u  praksi carinarnica postavilo se kao sporno pitanje  obaveze naplate kompenzatorne kamate u slučaju kada se nad robom koja je bila u postupku aktivnog oplemenjivanja  i privremenog uvoza sprovodi postupak stavljanja u slobodan promet, a navedeni postupci su bili odobreni sa položenim obezbeđenjem u vidu bankarske garancije za plaćanje mogućeg carinskog duga.
      Radi pravilnog i jednoobraznog postupanja obaveštavamo vas o sledećem:
      Pri odlučivanju o obavezi naplate kompenzatorne kamate nadležni carinski organ mora uzeti u obzir da li je visina položene bankarske garancije u postupku aktivnog oplemenjivanja i privremenog uvoza pokrivala iznos carinskog duga nastalog u postupku stavljanja robe u slobodan promet i ukoliko visina položene bankarske garancije ne bi bila dovoljna za naplatu carinskog duga nastalog u postupku stavljanja robe u slobodan promet,  kompenzatornu kamatu je potrebno naplatiti.  

Akt Uprave carina broj 148-03-030-03-39/2011 od 20.10.2011. godine                                                               

Privremeni uvoz kao carinski dozvoljeni postupak se potpuno odvojeno reguliše od aktivnog oplemenjivanja i treba ga razlikovati tako što se radi o carinski odobrenom postupku u okviru koga se strana roba koristi u zemlji uz obavezu ponovnog izvoza u neizmenjenom stanju, osim zbog uobičajenog smanjenja vrednosti zbog njene upotrebe.

Na robu koja se privremeno uvozi ne plaća se carina ili se plaća po sniženoj stopi i na nju se ne primenjuju mere komercijalne politike (spoljnotrgovinska ograničenja), osim ako posebnim propisima nije drugačije regulisano.

Kao i kod ostalih posebnih postupaka, privremeni uvoz se može obaviti samo na osnovu podnetog zahteva i dobijenog odobrenja od strane carinskog organa, s tim što se privremeni uvoz može odobriti samo ako je moguće utvrditi istovetnost uvezene robe.

Carinski zakon ne propisuje rok za privremeni uvoz, već ostavlja carinskom organu da u odobrenju sam utvrdi ovaj rok, polazeći od ugovorenih uslova i ispunjavanja svrhe privremenog uvoza.

Carinskim zakonom je propisano, da se uvozne dažbine plaćaju u visini od 3% od iznosa uvoznih dažbina koje bi se platile da je roba stavljena u slobodan promet, i to od dana prihvatanja deklaracije za privremeni uvoz za svaki mesec dokle taj privremeni uvoz traje.

Ako se privremeno uvezena roba stavi u slobodan promet, a plaćen je ukupan iznos uvoznih dažbina smatraće se da je izmiren carinski dug, a u slučaju da nije naplaćen ukupan iznos, carinski organ naplaćuje razliku do ukupnog iznosa.

Kao i kod aktivnog oplemenjivanja, Carinski zakon propisuje, da ako privremeno uvezena roba stavi u slobodan promet, nosilac odobrenja je dužan da plati kompezatornu kamatu na iznos utvrđen carinskog duga i to od momenta prihvatanja deklaracije za privremeni uvoz do stavljanja robe u slobodan promet.