Preskoči veze navigacije
Korisne informacije
Carinska tarifa
Carinska vrednost robe
Poreklo robe
Kvote
Ovlašćeni izvoznik
Upravni postupak
Transport
Mere za zaštitu prava intelektualne svojine
Carinska laboratorija
Carinske povlastice
Naknade za usluge carinskog organa
Kaznene odredbe
Prelazni režim i mere
Bankarske garancije
Pojednostavljene procedure
Slobodne zone
Carinski dug i obračun uvoznih dažbina i taksi
TARIS - integrisana tarifa
Carinski postupci
Stavljanje robe u slobodan promet
Tranzit
Carinsko skladištenje
Aktivno oplemenjivanje
Prerada pod carinskom kontrolom
Privremeni uvoz
Pasivno oplemenjivanje
Izvoz robe
Privremeni izvoz
Poštanski saobraćaj

 Otvorena carinska linija

NCTS

NCTS

 

 AEO

 

Cefta Trade Portal

budzet

 

Seminari





Studija merenja vremena

 

CARINSKA VREDNOST ROBE

 

Carinska vrednost kao deo carinskog sistema propisana je odredbama čl. 51. do 64. Carinskog zakona, koje su u skladu sa Principima člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. godine (GATT 1994), kao i sa odredbama Sporazuma o primeni tog člana.


Metodi carinskog vrednovanja
 

Metodi carinskog vrednovanja propisani su čl. 52. i 56. Carinskog zakona po hijerarhijskom redosledu primene.

 

Primarni metod za utvrđivanje carinske vrednosti je transakcijska vrednost uvezene robe koja je definisana članom 52. Carinskog zakona, a koju čini stvarno plaćena ili cena koju treba platiti za robu kada  se ona prodaje radi izvoza u Srbiju, prilagođena po potrebi.

 

Član 52. Carinskog zakona treba tumačiti zajedno sa čl. 53. i 54. istog zakona kojima se vrši usklađivanje stvarno plaćene cene ili cene koja treba da se plati za uvezenu robu u slučajevima kada kupac snosi troškove i izdatke koji se smatraju sastavnim delom vrednosti za carinske potrebe, a koji nisu obuhvaćeni cenom uvezene robe (član 53. Carinskog zakona) i u slučajevima kada kupac snosi troškove i izdatke koji se ne smatraju sastavnim delom vrednosti za carinske potrebe, a koji su obuhvaćeni cenom uvezene robe (član 54. Carinskog zakona).

 

Ako carinska vrednost ne može da se odredi prema odredbama člana 52. Carinskog zakona, pristupiće se utvrđivanju vrednosti primenom sekundarnih metoda carinskog vrednovanja propisanih članom 56. stav 3. tač. 1)-4) Carinskog zakona.

 

Sekundarni metodi carinskog vrednovanja primenjuju se po redu i to: prvo primenom metoda transakcijske vrednosti istovetne robe prodate za izvoz u Srbiju i izvezene u isto ili približno isto vreme kao i roba koja se vrednuje (čl. 56. stav 3. tačka 1) Carinskog zakona), a ako se na taj način ne može utvrditi carinska vrednost pristupa se utvrđivanju vrednosti na osnovu transakcijske vrednosti slične robe prodate za izvoz u Srbiju i izvezene u isto ili približno isto vreme kao i roba čija se vrednost utvrđuje (član 56. stav 3. tačka 2). Carinskog zakona).

 

Kod primene oba ova metoda, upoređuju se robe prodate na istom komercijalnom nivou i u približno istoj količini kao i roba koja se vrednuje. Kada takve prodaje nema, može se koristiti transakcijska vrednost robe prodate na različitim komercijalnim osnovima, odnosno u različitim količinama uz potrebna usklađivanja, pod uslovom da se takva usklađivanja mogu sprovesti na osnovu podnetih dokaza.

 

Kada se carinska vrednost uvezene robe ne može utvrditi primenom člana 56. stava 3. tač. 1) i 2) Carinskog zakona, carinska vrednost se utvrđuje u skladu sa članom 53. stav 3. tačka 3) Carinskog zakona (metod dedukcije), a to je vrednost zasnovana na jediničnoj ceni po kojoj se uvezena roba, ili istovetna ili slična uvezena roba, prodaje u carinskom području Republike Srbije u najvećoj ukupnoj količini licima koja nisu povezana sa prodavcima, umanjena za uobičajenu proviziju ili uobičajenu dobit i opšte troškove prodaje u Srbiji za robu iste vrste ili grupe proizvoda, zatim za uobičajene troškove transporta, osiguranja i drugih povezanih troškova koji nastaju u Srbiji kao i uvoznih i drugih naknada koje se plaćaju prilikom uvoza ili prodaje robe.

 

Ako se carinska vrednost ne može utvrditi na osnovu člana 56. stav 3. tačke 3) Carinskog zakona, utvrdiće se na osnovu člana 56. stav 3. tačka 4) tog zakona (obračunata vrednost), a to znači na osnovu vrednosti koja odgovara ukupnom iznosu vrednosti materijala i troškova nastalih u proizvodnji robe čija se vrednost utvrđuje, dobiti i opštih troškova koji se ostvaruju pri prodaji robe iste vrste ili grupe proizvoda, kao i troškova i izdataka iz člana 53. istog zakona.

 

Ukoliko se carinska vrednost za uvezenu robu ne može utvrditi primenom jednog od napred navedenih metoda, ista će se utvrditi na osnovu podataka raspoloživih u Republici Srbiji (rezervni metod), propisanog članom 56. stav 4. Carinskog zakona i članom 122. Uredbe o carinskim postupcima i carinskim formalnostima.

 

Utvrđivanje carinske vrednosti primenom rezervnog metoda podrazumeva carinsku vrednost istovetne ili slične robe utvrđenu prema odredbama čl. 52. i 56. stav 3. tog zakona uz manja odstupanja (na primer, u odnosu na vreme kad je ta vrednost utvrđena ili u odnosu na vrednost utvrđenu za istovetnu ili sličnu robu proizvedenu u drugoj zemlji). U nedostatku podataka za utvrđivanje carinske vrednosti uz fleksibilniju primenu prethodno propisanih metoda carinskog vrednovanja, može se koristiti bilo koje razumno sredstvo, kao što su cenovnici, katalozi, ponude, oglasi, mišljenje eksperata i sl.


Prava i obaveze carinskih organa

 

Carinski organ može, u skladu sa članom 63. Carinskog zakona, da zahteva od deklaranta da podnese isprave i podatke koji su mu potrebni za utvrđivanje carinske vrednosti, u skladu sa odredbama čl. 51-58. ovog zakona. Carinski organ može da proveri verodostojnost i tačnost bilo koje izjave, isprave ili deklaracije koja se podnosi za potrebe utvrđivanja carinske vrednosti.

 

Ako se iz opravdanih razloga uz deklaraciju ne podnese faktura, odnosno ako carinski organ osnovano sumnja da vrednost robe navedena u fakturi nije u skladu sa odredbama ovog zakona, carinska vrednost se utvrđuje na osnovu odredaba člana 56. Carinskog zakona. 

 

Carinski organ je u sladu s članom 60. Carinskog zakona dužan da uvozniku, na njegov zahtev, dostavi pismeno obrazloženje o načinu na koji je utvrđena carinska vrednost uvezene robe.

 

 

PPS obrazac


 

Plan razvoja 2017-2020
Krenite na put

 
570 na 3030

Vodič za putnike


 

Sva prava zadržana 2009 © Republika Srbija - Ministarstvo finansija i privrede - Uprava Carina